УПРКОС тврдњама произвођача из западне Србије, домаћег кромпира нема ни за лек! Мале засејане површине под овим поврћем, широм наше земље, чак и када су приноси рекордни, не могу да задовоље наше потребе. Залихе домаћег кромпира тренутно су врло мале, па се отворио простор да веће количине стигну из увоза. Све чешће, камиони са овим поврћем долазе и из далеке Русије, јер је тамо цена повољнија. То се, међутим, није прелило на цене у нашим радњама, јер месецима килограм кошта око 100 динара.

Прочитајте још - ПРОИЗВОЂАЧИ КРОМПИРА КИВНИ: Уништиће нас увознички лобији

Како објашњавају стручњаци, многи извозници јабука, који превозе ово воће за тржиште Русије, како се не би враћали "празни", довозе кромпир. Пропуста, међутим, у том увозу, како тврде, има на сваком кораку, јер контроле готово и да нема.

- Читав увоз конзумног кромпира не раде неке озбиљне и добре фирме - упозорава Ратко Вукичевић, директор компаније "Агромобил", која се бави производњом и увозно-извозним пословима. - На нашем тржишту нема значајнијих количина кромпира и то је истина. Наш кромпир смо углавном продали. И када имамо велики и рекордни принос, ми не можемо да обезбедимо количине за наше потребе. Проблем је што мало садимо, а део иде у извоз. Раније смо много више извозили - у Албанију, Бугарску и Македонију. Уз то, ове године се и отворила прича око извоза, јер земље које га производе су подбациле због суше, па зато смо могли и да продамо наш. Свакако, да није било тако, овде бисмо га продали и била би цена мирнија, а и тржиште стабилније.

ЦРНОГОРСКА ПРЕПОРУКА ПРЕМА речима Стевана Жунића, пољопривредника из Пријепоља, у Црној Гори, свака трговинска кућа има препоруку да док има домаће, црногорске робе, не купује српску! А и када је купе, уцењују, па робу истог квалитета плаћају пет до десет центи мање. - Пољопривредници на југозападу Србије су у тешкој ситуацији - говори Жунић. - Далеко нам је Београд, а комшилук недоступан и "лоше расположен". Некада је само менза ТК "Љубиша Миодраговић" годишње трошила 200 до 250 тона кромпира и имала 4.000 радника. Сада нема ни мензе, ни фабрике, а ни запослених.

Према његовим речима, произвођачи у Србији су уништени увозном робом по дампинг цени и зато не можемо да производемо кромпир ни за сопствене потребе.

- Не можемо можда да забранимо увоз, али треба појачати контролу, јер не знамо да ли је заражен или не - каже Вукичевић. - Немамо ни наше сорте семенског кромпира, за то је потребна логистика државе. Онда и кад увозимо семенски, не можемо нове сорте које се раде у Немачкој, Холандији и Француској, јер овде треба да прођу две године од испитивања.

Горан Ђаковић, уредник "Агробизнис магазина", каже да у Србији нема кромпира за извоз. Последњих недеља заинтересовани купци из Грчке покушавају да нађу кромпир из Србије, али безуспешно.

Слали смо произвођачима да понуде цену и количине за купца из Грчке али су нам рекли да немају више кромпира на залихама - истиче Ђаковић. - Велика потражња је и за семенским кромпиром али ни њега нема, нарочито када су у питању сорте популарне аризоне. Слободно тржиште подразумева да роба може да се увози и извози, тако да нема ништа спорно са увозом кромпира из Руске Федерације. Нарочито ако ће то утицати на смиривање цене која је отишла превисоко.

Прочитајте још - Сад руски кромпир обара српске цене

Како објашњава Ђаковић, у Европи је несташица, како кромпира, тако и лука и шаргарепе. Наши произвођачи треба да науче да се овакве године дешавају и да наша земља није била спремна што се тиче робе, како бисмо забележили позитиван салдо у наредних пет година, а не само у овој.

- У пољопривреди се приходи и расходи најбоље виде на петогодишњем просеку - говори Ђаковић. - То значи не како сада радим, већ како сам радио претходних пет година.

Према подацима Привредне коморе Србије, наша земља је прошле године извезла 2.791 тону кромпира, док је у 2017. години та цифра премашила 17.500 тона кромпира. Највеће количине кромпира извозе се у Босну и Херцеговину. Када је реч о увозу, прошле године Србија је увезла 31.667 тона кромпира и то највише из Холандије и Белгије.


ОД ПРИЈЕПОЉА ДО БЕОГРАДА-ТРИ ПУТА ВИШЕ

ПОЉОПРИВРЕДНИ произвођачи из Пријепоља сматрају да између производње и продаје стално треба да постоји договор, а то подразумева уску сарадњу између министарстава пољопривреде и трговине. Како кажу, не ради се само о кромпиру, већ и о другом поврћу, као што су лук, бели и црни, шаргарепа и пасуљ.

- Наш кромпир, када га произведемо и продамо трговцима, кошта од 25 до 35 динара - каже нам Стеван Жунић, пољопривредник из Пријепоља. - Није нам јасно како је онда у Београду његова цена 100 или 120 динара. Он на тржишту не би требало да кошта више од 50 динара.