РЕЕКСПОРТ воћа у Русију, као и у друге земље у које се извози, један је од најуноснијих послова у нашој земљи, али ова криминална радња наноси огромне штете произвођачима и хладњачарима у Србији. Крајем прошле године ухапшено је више од 60 особа које су се бавиле овом нечасном трговином, а држава је најавила да ће коначно стати на пут овоме, како никада више не би био заустављен извоз домаћег воћа.

Наши стручњаци из области воћарства истичу да се годишње у Србију увезе на десетине хиљада тона воћа, и поред тога што су хладњаче препуне производа из Србије. Поједини несавесни привредници купују страно воће уз минималне трошкове, притом не водећи рачуна о квалитету или евентуалним вирусима којима је воће заражено, препакују га и извозе под етикетом као да је производ из Србије. Тиме узрокују немерљиву штету воћарима и овдашњим продавцима.

Др Зоран Кесеровић, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже да је Србија лане увезла око 60.000 јабука, а годину раније 70.000 тона.

- То је катастрофалан и поражавајући податак с обзиром на то да се, рецимо, тренутно, у хладњачама налази око 60 одсто непродатих домаћих јабука. Годишње се у Србији произведе око 400.000 тона јабуке и то је довољна количина да се подмири наше тржиште, али и да се добро заради приликом извоза. Морам да кажем да је јабука, поред малине и жита, стратешки производ, јер се највише извози - рекао нам је проф. др Кесеровић. - Немогуће је да држава не зна ко се бави реекспортом. Морају се одредити мере којима ће наши произвођачи бити заштићени. Зато се треба обратити агроекономистима...

ПРОЧИТАЈТЕ И:ВОЋАРИ ОЧАЈНИ: Килограм јабука само три динара

 Србија, иначе, годишње извезе око 200.000 тона овог воћа на руско тржиште, што је половина јабука произведених у домаћим засадима. Након Турске и Белорусије, Србија је трећи извозник воћа у Русију.

Слична ситуација као са јабуком, а можда и лошија, јесте са малином, воћем по коме је Србија најпрепознатљивија у свету, нарочито због одличног квалитета "црвеног злата".

Невероватно, али истинито је да у Србији заврши скоро половина малина произведених у Босни и Херцеговини. Даље, запањујући је податак да је увоз малина из Чилеа, рецимо, од 2006. до 2018. године, према подацима чилеанског министарства пољопривреде, порастао чак за - 467 одсто!

- У периоду од јануара до октобра претпрошле године, на пример, увезли смо из БиХ 10.990 тона малина, а у истом периоду из Србије је извезено 82.619 тона овог воћа - рекао нам је др Александар Лепосавић, један од водећих светских стручњака у овој бласти, запослен на Институту за воћарство у Чачку. - Лош маркетинг сваке године, који се огледа у томе да се прича о присуству норовируса у нашим малинама, о лошијим стандардима у хладњачама, проблемима пласману... негативно утиче на српску малину и сам тај бренд у свету. Све је то узроковало да у 2018. години, према подацима америчке привредне коморе, учешће српске малине на светском тржишту падне за 6,5 процената.

Др Лепосавић истиче да ништа од онога што је лоше утицало на извоз малина и њихов пласман - не стоји. Пре свега, истиче он, у 99 одсто случајева када су пронађени норовируси у малинама које су завршиле на иностраном тржишту, заправо се није радило о воћу са простора Србије, већ да је реч управо о реекспорту.

Фото Д. Дозет


- Тачно је да је малина у којој је прошле године примећено присуство норовируса увезена из Србије, из хладњаче у Србији. Али, стварно порекло није била наша земља. То се лако може утврдити методама за утврђивањем идентитета, јер, гарантујем да ниједна малина на свету није тако доброг квалитета као наша, домаћа - казао нам је др Лепосавић.

Између осталог и због све чешће појаве реекспорта, што делује дестимулативно на произвођаче, од 2014. године приметан је константан пад у количини произведених малина у Србији. Тако је 2016. године у Србији произведено 83.000 тона, а лане 56.000 тона.

Стручњаци из области воћарства, али и сами произвођачи не верују у решеност државе да стане на пут несавесним трговцима. Додају да надлежни инспектори треба боље да обављају свој посао и коначно стану на пут реекспорту који штети домаћој привреди.

- Наравно да се тачно може утврдити ко увози, а потом воће извози као српско на руско и остала тржишта. Само не знам што се томе већ једном не стане на пут. Ми произвођачи највише трпимо. Нашу муку ретко ко види. Највећа смо им сметња и онда када тражимо одговарајућу цену за наш труд и рад - рекао нам је један од ивањичких малинара Милан Савић.

 ЧЕКАЈУ КУПЦА

ЗА првих девет месеци прошле године у Русију је било извезено око 110.000 тона воћа, чија је вредност била више од 150 милиона евра. Ипак, хладњачари се надају и да ће се у марту априлу наставити извоз воћа, јер у хладњачарима има више од 200.000 тона јабука, које чекају купца.