У току прошле године инспекцијским надзорима откривено је 17.000 радника који су радили на црно, што је мање него 2017. године, а 14.000 њих је после тога засновало стални радни однос, речено је Тањугу у Инспекторату за рад.

Проблем представља то што се радници на кршење радних права пожале тек када добију отказ, а ретко се усуђују да проблеме пријаве док раде, кажу у Инспекторату.

Прошле године обављено је 70.000 надзора, 31 одсто више него у 2017. години.

В. д. директора Инспектората Стеван Ђуровић рекао је Тањугу да је током инспекцијских надзора 2017. утврђено да је 22.411 људи радило на црно, након чега је 94 одсто њих "преведено" у стални радни однос.

"Имајући у виду да је 240 инспектора контролисало 17. 240 субјеката, испада да је један инспектор ''запослио'' 88 радника, а прошле године 58 њих", објаснио је Ђуровић.

У марту прошле године покренута је бесплатна телефонска линија у оквиру пројекта "Реци не раду на црно" који се реализује уз помоћ Краљевине Норвешке (0800 300 307).

Грађани су и пре тога могли да пријаве све сумње и проблеме у вези с радно правним односима, а ова телефонска линија је омогућила да се то учини анонимно, независно од тога да ли радник има проблема с неуплаћивањем плата, радно-правним статусом, прековременим радом или је проблем безбедност на раду, навео је Ђуровић.

За скоро годину дана рада забележено је више од 9.000 позива и примљено 254 мејлова.

Ипак, 55 одсто позива није било употребљиво зато што грађани спомињу проблеме који нису у делокругу рада Инспектората, дају податке које инспектори не могу да виде на терену, односно на адресама које су пријавили, инспектори нису нашли фирме које спомињу...

"У чак 938 случајева смо ишли на терен и нисмо затекли ништа од наведеног", каже Ђуровић.

У склопу те акције откривено је да је 4.807 лица радило на црно, и од тог броја са 4.432 заснован је радни однос. Откривено је и 272 нерегистровних субјеката односно такозваних "фантомских фирми".

Како каже, инспектора је мање у односу на број привредних субјеката које треба контролисати и испада да је један инспектор задужен за 1.700 предузећа.

"Трудимо се да унутрашњом организацијом постигнемо што боље резулате, 24 сата смо у функцији, организацијом акција се трудимо да све обухватимо, односно да проценимо где има највише, где најмање субјеката и да довођењем инспектора из других округа спроведемо акције", рекао је Ђуровић.

Оно на шта се радници највише жале јесте то да немају јасан уговор о раду, али је проблем што се у већини случајева пожале тек када одбију отказ, а ретко док су још у радном односу, па онда испада да инспекција треба да утврђује ствари које су већ прошле.

Поред радно-правног статуса жале се на услове, односно безбедност и здравље на раду, прековремени рад, наводи Ђуровић.

Уочљиво је да на црно раде највише радници из области индустрије и грађевинарства, потом у производњи обуће, одеће, контролама, оправкама, продаји возила....

Примера ради, у акцији у јулу прошле године откривено је у једном дану 440 лица која су радили на црно, јер је тада била сезона у грађевини.

"Желели смо да покушамо да кроз акцију ''Стоп раду на црно'' пробудимо свест код људи јер има доста оних који због свог лошег материјалног стања прихватају било какве услове, нису пријављени, немају осигурање", каже саговорник Тањуга.

У току прошле, а и 2017. године испоставило се да је око 30 одсто оних који су стадали на радном месту радило на црно.

Прошле године је на раду страдало 53 особа.

"Циљ наших акција није само репресија и да кажњавамо, већ да се смањи број лица која раде на црно и да их на годишњем ниовоу буде од 3.000 до 5.000 и да већима послодаваца поштује прописе и ради како треба", рекао је Ђуровић.

Када уочи проблем, инспекција рада доноси или решење о забрани рада, захтев покретању прекршајног поступка, кривичних пријава....

Ђуровић каже да је важно да сви у овим процесу раде ажурно као и да се примени адекватна казнена политика.

"На основу захтева за кривични поступак и оног што смо поднели прекршајним судовима, у буџет је уплаћено више од 246 милиона динара, а могло је и више. Да су прекршајни судови радили максимално, да је узета само средња вредност како је закон предвидео, у буџет би се слило преко четири милијарде динара. Да се ради ажурно и да сви субјекти раде посао како је закон предвидео, то би било опште добро, не само за запослене већ и за инфраструктуру, пензионере", рекао је Ђуровић.

Што се тиче повреда на раду са смртним исходом, он је рекао да је казнена политика још увек блага, односно да се још није десило да је неко добио затворску казну дужу од пет година.

Ђуровић је навео пример да је 2013. једно лице за то осуђено на казну у трајању од годину дана затвора, а друго на условну казну од годину дана, иако закон предвиђа да је у случају се докаже кривица за нечију смрт казна од две до 12 година затвора.

"Није се десило да је неко добио преко пет година, што би вероватно то било добра порука да сви треба да посвете већу пажњу безбедности радника", истакао је Ђуровић.