ОДЛУКА “да или не ГМО” у Србији је истовремено и одлука који модел пољопривреде желимо да доминира у будућности: модел агроиндустријског бизниса вођен технолошким иновацијама под патронатом мултинационалних компанија, или породични модел пољопривреде, вођен еколошким принципима у сагласју са расположивим ресурсима - природним, људским, производним, финансијским и локалним.

Овако прекретницу пред којом ће се наћи наша земља објашњава др Татјaна Бранков, доцент Економског факултета у Суботици, додајући да питање ГМО, укључујући и новостворене генетски едитоване организме, не сме да се разматра само у склопу политике безбедности хране, или еколошке политике.

- Генетски модификована храна која је присутна на тржишту представља ризик по здравствену безбедност људи и проузрокује бројне нежељене еколошке последице. Међутим, то је један аспект, други је питање: да ли желимо да будемо вазална или суверена држава? Прижељкујемо ли банкрот српског сељака којег ћемо у својеврсној фаустовској нагодби присилно укључити у токове нефер бизниса, у којем ће највећи део добити морати да преда снабдевачима ГМ технологије? Или желимо ревитализацију српских села и обнову задругарства - истиче професорка Бранков.

Иако су Законом о генетички модификованим организмима из 2009. године производња и промет ГМ хране код нас званично забрањени, реално, ни Србија није остала имуна на производе који садрже ГМО испод 0,9 одсто, нарочито када је реч о увозу таквих производа. Због тога сада када се говори о ГМО, реч је, заправо, о храни која прелази тај лимит. Иако се у јавности може чути да у Србији постоје на хиљаде хектара под ГМ сојом, коју и наши користе, то су све непоуздани подаци.

ПРОЧИТАЈТЕ И: КАКВУ ХРАНУ ЈЕДЕМО: ГМО и у шницлама?


- ГМ храна се највероватније налази на нашим трпезама, а највише у прерађеној храни страног порекла. Наравно, наведено не искључује ни домаће компаније које су део месне (и другe) индустрије, a које увозе јефтине сировине. Трансгена соја пронађена је у траговима, чак и у продавницама здраве хране, о чему су објављени научни радови - наглашава наша саговорница. - Ипак, прецизан одговор на дато питање могу да дају само надлежни органи.

На нашој трпези прерађене намирнице страног порекла / Фото Depositphotos


Србија има механизме за борбу против ГМО, али је, по речима наше саговорнице, питање да ли жели да у њу уђе искрено и “до краја”, јер је она нераскидиво везана за борбу против криминала и корупције.

- Треба затворити врата тајкунизацији аграра и дозволити институцијама да раде свој посао без притисака. У тој борби држава може да рачуна на подршку више од четири петине грађана - поручује Бранков. - Став “наша баштица наша слободица”, уз успостављање адекватног система контроле хране, у свим фазама производње, прераде и дистрибуције, заштитио би како државне интересе, тако и интересе грађана.

МНОГО ПИТАЊА, А МАЛО ОДГОВОРА

ПРОФЕСОРКА Бранков наводи и пример покушаја једног крагујевачког портала да добије одговоре о начину контроле присуства ГМО у Србији.

Одговоре везане за контролу пошиљака примарних пољопривредних производа на граничним прелазима и контролу усева на присуство ГМО, добили су од Министарства пољопривреде. Зато је, међутим, каже професорка, Министарство здравља у потпуности игнорисало питање да ли је ГМО присутан у дечјој храни. Надлежни органи су, такође, пренебрегли питања о контроли прехрамбених производа у малопродаји.