ПРОИЗВОДЊА хране у Србији озбиљно посустаје. У новембру је успорила прерађивачка индустрија. Међу осам грана које су биле у паду, највећи утицај на успоравање, поред прехрамбене, имају хемијска, металска и производња моторних возила. Производња хране је три месеца раније падала у просеку по два одсто, али је у новембру склизнула 10 процената у односу на исти период годину раније. Један од разлога, истичу економисти, јесте царински рат са Приштином.

Од јануара до октобра на Косово и Метохију је отпремљено хране у вредности 74 милиона евра, што је, у просеку, 7,4 милиона евра месечно. На почетку новембра Приштина је увела таксе од 10 одсто на производе из Србије, а касније их је дигла на 100 одсто. У том месецу је пласман хране на Косово и Метохију спао на вредност од 3,2 милиона евра.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Улагаћемо у прерађивачку индустрију


- Проучавали смо шта се десило, да ли су можда разлог извозне цене - објашњава економиста МАТ Стојан Стаменковић. - Анализирали смо да ли је база за поређење била висока. Испоставило се да то није случај. Обим производње је био десет одсто увећан, а требало је да буде много већи. Део узрока је у проблемима које имамо са отпремањем робе на Косово и Метохију.

ЕФЕКАТ НА БДП ЕКОНОМИСТИ МАТ су прорачунали и колики би ефекат царински рат са Приштином могао да има на бруто домаћи производ. Уколико таксе остану на снази током читаве 2019. године, мање испоруке на Косово и Метохију би могле да умање БДП од 0,5 до 0,7 одсто.

Стаменковић додаје да је крајем године забрана проширена и на стране произвођаче, као и да може доћи до потпуне обуставе испоруке. Неки произвођачи процењују да ће изаћи на друга тржишта, али с обзиром на упозорења на нову рецесију, то неће бита тако лако.

- Постоји могућност да ће се наша роба, преко неке треће земље, поново наћи на Косову и Метохији. Остаје да се види да ли ће, и у којој мери, уз повећане трошкове, мањи део моћи да се компензује извозом и пласманом преко других земаља - истиче Стаменковић.

Српски произвођачи су за десет месеци на Косово и Метохију пласирали робу укупне вредности 393 милиона евра, у просеку 39,3 милиона евра месечно. У новембру је то пало на 17,2 милиона евра.