ЊИХОВЕ пословне књиге контролише, а у њиховим просторијама ради. Од Државне ревизорске институције (ДРИ) се очекује да буде независна, а "подстанар" је у зградама других институција. Са њима, у појединим случајевима, дели и канцеларије, попут Народне банке Србије и појединих државних управа чије пословање и трошење јавног новца треба да контролише.

Прочитајте још: Ревизори о субвенцијама: Уместо у развој, паре улагали у губиташе

И централа у Београду, и организационе јединице ДРИ у Нишу и Крагујевцу, смештене су у пословни простор који припада корисницима јавних средстава: "Пошти Србије" и НБС. Ситуација је најбоља у трећој организационој јединици, у Новом Саду, где је простор одговарајући, обезбеђен, а ревизори су смештени "сами на спрату".

- Неуслован пословни простор у којем послује Државна ревизорска институција може да утиче на очување независности ревизора, ревизорских тимова и целе институције - каже за "Новости" Душко Пејовић, генерални државни ревизор и председник ДРИ.

Он наводи да је према Закону о ДРИ Влада Србије дужна да обезбеди услове за рад овој институцији и под тим се подразумева и обезбеђење пословног простора.

Прочитајте још: Ревизори: Радикали дугују 114 милиона динара

- Нама је пословни простор обезбеђен, али је проблем што он није адекватан и што ниједно решење није трајно - наводи Пејовић. - Чак и простор у коме послује новосадска организациона јединица ДРИ, који је одговарајући и у који смо прешли недавно по основу Закључка Владе, не представља трајно, већ двогодишње решење. Генерално гледано, пословни простор који ДРИ користи у највећем делу има техничке недостатке и у њему седе и субјекти ревизије.

У Крагујевцу државни ревизори раде у простору у власништву државе који је дат на коришћење Јавном предузећу "Пошта Србије". Простор јесте одговарајући, али његово питање није трајно решено.


Душко Пејовић

ПОСТУПАК У ТОКУ - У разговору са премијерком Аном Брнабић, потврђено нам је да је поступак решавања питања простора у којем послује Државна ревизорска институција покренут и да је у току - указује генерални државни ревизор Душко Пејовић. - Реч је о већем броју запослених, око 190 у Београду, а требало би да нас буде око 280. То подразумева и простор за толико људи, одговарајуће сале и место за обуку. Знам да то није лако пронаћи, али Београд је велики град.

Теже стање је у Нишу, где ради више запослених у ограниченом простору, који иначе припада Народној банци Србије. А, она је субјект ревизије. За разлику од Крагујевца, у Нишу ревизори и физички деле простор са запосленима у НБС.

- Београд је посебна прича - наводи Пејовић. - Ја сам у ДРИ запослен већ осам година, и ово је седми пословни простор у којем радим. Запослени у ДРИ у Београду седе на две локације: у Макензијевој улици и у Булевару краља Александра. У првој су управа и поједине службе, док сви београдски ревизори седе на другој адреси. Управа је физички одвојена од запослених.

У згради у овом београдском булевару ревизори користе пет спратова: четири су у државном власништву, а за пети спрат, према речима Пејовића, ДРИ плаћа скуп закуп.

- Зграда нема техничке услове за рад, а осим тога, у њој седе и субјекти ревизије које контролишемо - указује Пејовић. - У Макензијевој улици пак, смештени смо у згради Народне банке. Овде раде и запослени у НБС. И обезбеђење је од НБС.

ДРИ, у неусловном пословном простору, како наводи генерални државни ревизор, има проблем и са чувањем поверљивих докумената, обезбеђењем софтвера и других података везаних за то.


УСЛОВ ЗА ЕУ

ПОГЛАВЉЕ 32, у процесу приступања ЕУ, подразумева и део који се односи на екстерну ревизију располагања јавним финансијама и државном имовином. Један од основних услова за позитивну оцену је и очување независности Државне ревизорске институције - указује Душко Пејовић, додајући да сваки развој у овој области подразумева ново запошљавање, обуку, већи простор, боље услове за рад, одговарајући софтвер...