СКОРО 50.000 недовршених стамбених и пословних јединица налази се широм Србије, без наде да ће ове зграде и куће икада бити завршене или срушене.

Када се овим запуштеним објектима дода и масовна дивља градња, која као да је "букнула" протеклих година и процене да милион објеката дефинитивно неће бити легализовано, постоји могућност да ће многи градови добити мрачне, запуштене делове. Многи напуштени објекти се већ налазе у готово свим местима Србије, а има их чак и у центру Београда.

- Већина ових објеката никада неће бити завршена, јер је запуштена деценијама - каже Горан Родић из Грађевинске коморе Србије. - У централним зонама Београда деценијама стоје ове недовршене зграде и не зна се чије су, а по периферији их има још више. Многе од њих су започела државна предузећа или инвеститори-преваранти која су пропали и нико се не прихвата обавеза. Ови оронули објекти уз нелегализована ругла претвориће наше градове у призоре из научнофантастичних филмова.

Родић каже да би ове објекте требало да преузме локална самоуправа и поново их додели инвеститорима. Општине би морале да имају евиденцију објеката на својој територији и да кажњавају инвеститоре, а заборављене локације поново доделе новим. На тај начин би се решио проблем недостатка станова и додатно напунила каса.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Центар Београда: Зграде недовршене и после седам година!

Ранијих година се добијало земљиште на коришћење и постојала је обавеза да се прибаве папири, направи пројекат и почне са изградњом. Многи објекти се налазе на земљишту које припада пропалим фирмама, али Закон о планирању и изградњи је и даље на снази и третира недовршене зграде. Инвеститор је у обавези да у року од две године започне радове. Такви објекти могу бити предвиђени за рушење ако остану без грађевинске дозволе, па и када су завршени више до 80 одсто. Уколико је урађено више од 80 одсто, инвеститор може да тражи продужење рока на две године, а то може да уради само једном.

Постоји апсолутни рок од пет година у коме сваки инвеститор мора да прибави употребну дозволу. Проблем су објекти напуштени пре 2011. године, када је ступио на снагу Закон о планирању и изградњи, јер се мора утврдити својина. Родић предлаже да својина пређе на локалну самоуправу.

- У уређеним земљама је незамисливо да запуштени објекти стоје деценијама незавршени - истиче Родић. - Обично изграде своје стамбене зграде и издају их.

Постоји сијасет начина, мера и казни да грађевински инспектор, у оквиру својих овлашћења, у инспекцијском надзору закључи да неки објекат представља проблем за безбедност, да угрожава саобраћај, да се одузме дозвола и примора инвеститора да заврши објекат или се струши.


ОСТАЋЕМО БЕЗ МАЈСТОРА?

Више од 60.000 грађевинских радника и мајстора свих профила из Србије ради у западним земљама и у Русији, а од јануара 2019. године стиже нови талас радне снаге из земље.

Наиме, од наредне године ступају на снагу билатерални споразуми између наше земље и Шведске, Аустрије и Немачке, па уколико крене још једна бригада мајстора, Србија неће више имати проблем само са изградњом, већ и са одржавањем постојећих објеката.

- Потражња за радницима је огромна, јер је станарска криза велика и код нас и у иностранству - истиче Родић. - Одлазе молери, скелеџије, паркетари, фасадери, сви који знају да раде. Два милиона станова у Србији је зрело за озбиљно реновирање и имаћемо проблем одржавања старих зграда. Добре занатлије ће се тражити као злато.

Велики део радне снаге у грађевинској индустрији нема потребне квалификације и искуства, а криза у грађевинарству траје већ неколико година. Ангажовање радне снаге из иностранства је увек скупље него када раде домаћи радници.