КОЛИКО је важно правилно читање и разумевање нутритивних декларација на прехрамбеним производима, нарочито у превенцији гојазности, била је тема друге по реду едукативне радионице у оквиру националне кампање "Тежи равнотежи". Њу су, недавно, организовали Министарство здравља и Привредна комора Србије - Удружење за прехрамбену индустрију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Потрошачима мора све да буде јасно

Навођење нутритивних и здравствених изјава у Србији је прописано законом, односно ступањем на снагу Правилника о декларисању, означавању и рекламирању хране средином 2018. године.

Нутритивна декларација укључује податке о енергетској вредности прехрамбеног производа, количини масти, засићених масних киселина, угљених хидрата, шећера, протеина и соли. Оваквим јасним и прецизним информацијама о уносу хранљивих материја, нутритивне декларације знатно олакшавају планирање правилне исхране и могу помоћи у лечењу и превенцији гојазности - истакла је др Будимка Новаковић, професор Медицинског факултета, Универзитета у Новом Саду.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - На рафовима храна са неважећим декларацијама!


Без обзира на то колико нутритивно богат производ произвели, прихватање од стране потрошача остаје императив, јер сва истраживања понашања потрошача показују да је укус један од главних разлога за прихватање и даље конзумирање производа.

- Због тога свим процесима реформулације приступамо врло одговорно, не правећи компромисе када је у питању безбедност хране, и уз висок степен очувања и побољшања укуса - истакла је Драгана Стикић, представник Удружења за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије у радној групи за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије, која је припремала нови правилник о декларисању. - Одговорност наше индустрије и даље остаје да блиско сарађујемо са владиним институцијама, јавно-здравственим организацијама, индустријом и разним друштвеним организацијама, како бисмо се суочили са изазовима јавног здравства који се најбоље решавају кроз заједничке напоре.

Драгана Стикић

Друштвено-одговорне компаније - "Бамби", "Кока-Кола", Dr Oetker, "МАРБО продукт", "Марс" и "Нестле", чланице Удружења за прехрамбену индустрију ПКС, препознале су значај кампање "Тежи равнотежи" и пружиле подршку у даљем системском решавању проблема гојазности и раду на превенцији овог изазова модерног друштва - удружиле своје ресурсе и знање са циљем да подрже Национални програм за превенцију гојазности код деце и одраслих Министарства здравља.

Како се наводи у Националном програму, међу приоритетним областима за акцију је и "унапређење сарадње са произвођачима хране у циљу производње здравијих производа - развој акционих планова за увођење механизма за смањење садржаја соли и шећера, ограничење садржаја засићених масти и елиминацију трансмасти у производима локалних произвођача, као и сертификација хране у случају потребе".

Снежана Пантић Аксентијевић, руководилац Групе за јавно здравље Министарства здравља Републике Србије, нагласила је да је једна од активности Програма за превенцију гојазности код деце и одраслих и означавање и декларисање хране, који се овом темом бави у делу промоције правилне исхране током живота.

Већ низ година све удружене компаније спроводе различите активности које у потпуности следе акције предвиђене Националним програмом. Сам програм следи смернице Светске здравствене организације, које су се удружене компаније већ обавезале да прате.

-Кампања "Тежи равнотежи" је наставак ове приче, чији циљ јесте да покрене позитивне промене у стилу живота грађана и укаже на важност проналажења баланса у свим сегментима живота, а наша улога као друштвено одговорних компанија јесте да наставимо да спроводимо своје активности са овим циљем, као и да удружени делујемо кроз различите заједничке активности, као што је едукација и повећање свести потрошача да воде здравији живот - истичу у овим компанијама.

Снежана Пантић Аксентијевић

Осим на превенцију гојазности, активности компанија директно утичу на смањење хроничних незаразних болести у које спадају кардиоваскуларне болести, дијабетес, од којих су неке, осим са уносом шећера и калорија, директно повезане са уносом соли и неких других нутријената.

Нутритивно декларисање је један од начина да се потрошачима помогне у доношењу бољег информисања о њиховој исхрани. Између осталог, нутритивно декларисање је законска обавеза почев од јуна ове године. А, све удружене компаније већ низ година на својим производима пружају ову информацију.

Све компаније удружене око кампање "Тежи равнотежи" следе препоруке СЗО за унос шећера, које кажу да унос слободних шећера код деце и одраслих не би требало да прекорачи 10 одсто укупног дневног енергетског уноса и сходно томе су се обавезале да ће континуирано смањивати садржај шећера у својим производима.

Такође, следе и препоруке за унос соли, према којима потрошачи треба да ограниче њен дневни унос. Циљ који је СЗО поставила до 2025. године је максимално пет грама соли (2г Na) по особи дневно. Сходно томе, компаније се такође обавезују да ће континуирано смањивати садржај соли, како би помогле потрошачима да остваре тај циљ. Развијају се напредна решења која омогућавају постепено смањење садржаја натријума у храни и пићу, да би се истовремено задржао укус који потрошачи преферирају.

СЗО у својим препорукама саветује и максималан унос засићених масти - по њима, само 10 одсто калорија у исхрани треба да долази из засићених масти. Стога се компаније обавезују да континуирано смањују садржај засићених масти у производима. Неопходно је и максимално смањити унос транс-масних киселина, нарочито оних које потичу из парцијално хидрогенизованих уља. Обавеза произвођача је да елиминишу трансмасне киселине пореклом из парцијално хидрогенизованих уља, и већина компанија је усвом асортиману успела да постигне овај циљ до 2018 године.

Када је реч о воћу и поврћу, Светска здравствена организација препоручује пет порција дневно.

Величине порција нису стандардизоване и могу се разликовати у зависности од бренда, производа или произвођача. То је количина хране за коју се очекује да просечна одрасла особа конзумира и која као таква доприноси његовој укупној исхрани. На нивоу Европе, неколико индустријских удружења развило је стандардне величине порција за пружање доследних информација, осигуравајући да се одређена храна или пиће обележе истом величином порције, без обзира на бренд.

Произвођачи супе препоручују порцију супе од 250 милилитара, Европска асоцијација за индустрију безалкохолних пића такође је поставила референтну величину порције од 250 милилитара, док су се европски произвођачи житарица за доручак сложили за величину порције од 30 до 45 грама за различите врсте житарица. Кондиторска индустрија може ограничити порције за један оброк на 250 kcal или мање.

Величина порције у грамима или милилитрима често је допуњена разумљивим потрошачким терминима, ако на пример: половина паковања, три кекса, две коцке чоколаде, једна чаша, супена кашика и слично.

Навођење нутритивних и здравствених изјава је прописано Законом, у Србији је овај пропис на снази од јула 2018. године. Неопходно је да нутритивне и здравствене изјаве на производима буду засноване на научним чињеницама и да представљају производ тачно и искрено.

ПОДАЦИ НА 100 Г/100 МЛ

ЗАКОНСКА обавеза је навођење нутритивних података на 100 г/100 мл - све удружене компаније пружају информацију и на порцију, као и проценат референтног уноса.

Допунско навођење поновљених информација на предњој страни паковања као један од начина да потрошач направи информисан, избалансиран и свестан избор - добра воља сваког произвођача да додатно на предњој страни паковања напише у облику врло јасне таблице унос нутријената од јавно здравственог интереса (шећер, масти, засићене масти, со и укупна енергетска вредност), како би сваки потрошач врло брзо могао да препозна колико порција тог производа који купује доприноси његовом укупном уносу наведених нутријената. Неки од произвођача одлучили су да иду и корак даље, па су те вредности означили у бојама семафора (зелено, жуто, црвено), како би се одмах препознало шта тај производ доноси организму и укупној прехрани.

РЕКЛАМЕ НИСУ ЗА ДЕЦУ

EU Pledge (из децембра 2009) је добровољна иницијатива водећих компанија за производњу хране и пића да промене начин рекламирања према деци. Ово је одговор прехрамбене индустрије да користи комерцијалну комуникацију као подршку родитељима у одабиру правилне исхране и здравог начина живота за своју децу.

Стандарди за рекламирање су строжи, како би се осигурала заштита деце, промовисао здрав начин живота и подржали родитељи у својој улози.

* Нема рекламирања хране и пића према деци млађој од 12 година на ТВ, у штампаним медијима и на интернету, осим за производе који испуњавају заједничке нутритивне критеријуме (научно утемељени, испитани и прихваћени од стране експерата који нису из индустрије, невладиних организација и ЕК) или без икаквог рекламирања према деци испод 12 година.

* Нема комерцијалне комуникације у основним школама, осим где је то захтевано од школске администрације у едукативне сврхе.

Неке компаније иду и даље и постављају интерне корпоративне стандарде који су строжи од оних које је дефинисао EU Pledgе. Побољшање исхране деце је заједнички напор и наставићемо да радимо са другима како бисмо обезбедили унакрсни индустријски приступ одговорном рекламирању хране и пића према деци.