БАКШИШ, све и ако надлежни испуне захтев угоститеља, неће постати обавезан, али ће остати пожељан. Напојнице у српским кафанама, кафићима, ресторанима и хотелима су традиционалне, али и даље нису законски регулисане. Конобари награђени за љубазност и добру услугу, примајући додатни новац, уколико га не заведу као приход, заправо крше пореске законе. Удружење угоститеља и хотелијера "Хорес" зато тражи измене неколико закона како би бакшиш и званично ушао у књиговодствене књиге и опорезовао се одговарајућом стопом.

У Удружењу угоститеља објашњавају да по постојећој регулативи напојница би у касу требало да се унесе као приход и као такав се опорезује порезом на додату вредност и порезом на доходак. "Хорес" тражи да се напојнице препознају у законима као посебан, лимитиран облик личних примања на који би се плаћали порез и доприноси до највише 20 одсто.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мали акционари добре газде

- Најважније је да људи схвате да ми не тражимо да бакшиш буде обавезан. Бакшиш је награда ако је човек задовољан услугом - објашњава Георги Генов, председник "Хореса". - Неће сигурно частити ако му се храна није свидела или је услуга била лоша. Само предлажемо да, ако муштерија остави бакшиш, ми имамо начин да га законски књижимо. Овако порезници могу да затворе локал на 15 дана и наплате значајне казне. Наш предлог је да се уведе конто на који би се књижила награда и на њу се плаћао примерен порез. Послодавац би бакшиш једном недељно или месечно делио запосленима. Не би био већи од десет одсто да би се избегле злоупотребе. Да се не деси да локал има 5.000 динара пазара, а у каси 30.000 динара и да тврди да му је 25.000 бакшиш. То не може. Уколико може да се наплати награда, онда ако муштерија жели, може бакшиш да плати и картицом.

Власници ресторана и кафића, међутим, упозоравају да решење мора детаљно да се разради. У пракси, напомињу, значиће већу администрацију и посао за књиговође. А тако и трошкове.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Газди радник још јефтинији

- Да би решење било добро, треба предвидети све проблеме који могу да се појаве у пракси - каже један београдски угоститељ. - Прво је питање ко ће евидентирати колики је ко имао бакшиш. Уколико се он уноси у касу, значи да ће се уплаћивати са пазаром. То подразумева да ће приликом исплате конобарима банке и агенције узимати неки проценат. Запослени ће тај новац добијати накнадно. Најважније питање је како ће се тај укупан износ делити. Када се суоче са чињеницом да им је напојница мања за 20 одсто пореза и за део који је припао другим колегама, бојим се да ћемо се вратити на старо. Конобари једноставно неће пријављивати бакшиш.


ПОДЕЛА ПО КОЕФИЦИЈЕНТИМА

КОНОБАРИ нису против законског регулисања бакшиша. Напомињу, међутим, да би ваљало предвидети одређене коефицијенте, јер нису сви радници подједнако заслужни за напојницу.

- У Црној Гори, на пример, постоји нешто што се зове сервис чарџ - објашњава Марко Дејановић, бармен. - Он износи десет одсто, обрачунава се на рачун и држава од тога узима половину. Остатак се дели на све. Верујем да у расподели треба да постоји одређени коефицијент. Немају сви запослени додира са гостима.