У ПОСЛЕДЊИХ 10 година поступак укрупњавања пољопривредног земљишта путем комасације покренут је на 125.000 хектара, али су потребе вишеструко веће. Зато је ову процедуру неопходно унапредити доношењем посебног закона и успостављањем стабилнијег система финансирања, истакнуто је на скупу "Будућност управљања руралним земљиштем" у Београду, који су организовали НАЛЕД и Немачка развојна сарадња (ГИЗ).

То су уједно кључне препоруке анализе ефеката комасације коју су спровели НАЛЕД и ГИЗ у оквиру пројекта "Јачање управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији".

Анализа је показала да комасација доноси велике користи за државу, али доприноси и уштедама. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић најавио је да ће бити донет нови закон који ће регулисати комасацију земљишта, како би се тај посао спровео на квалитетан начин.

Он је истакао да је потребно утврдити нова правила игре и пронаћи изворе финансирања.

- Донећемо нови закон који ће регулисати комасацију и институционализовати носиоце који ће то спровести на квалитетан начин - навео је Недимовић. - Политичка воља је најважнија да би се приступило комасацији, морате да имате и политичку снагу и знање за то.

ПРОЧИТАЈТЕ И: ПРОБЛЕМ ПОЉОПРИВРЕДНИКА СА ЗЕМЉОМ: Укрупните поседе


Министар је напоменуо да је потребно да се посао спроведе добро, како не би било примедаба и жалби.