ВОЗОВА у Србији, из године у годину, све је мање и све су празнији. Лане се шинама возило 5,6 милиона људи, а како ствари сада стоје, ове би та бројка могла још да склизне. У првој половини године карту је купило 2,6 милиона грађана. У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре верују да је један од разлога реконструкција многобројних праваца и да ће садашња улагања вратити железници изгубљене путнике.

Не тако давно, 2014. године, број превезених путника је био 6,4 милиона. Истовремено, пада и број километара, који означавају дужину путовања просечног путника. Број остварених путничких километара у 2014. години износио је 453 милиона, у 2017. години 376,8 милиона, а у првој половини ове - 170,1 милион.

- Вишедеценијско изостајање улагања у инфраструктуру је довело до веома лошег стања наших пруга и неопходни су обимни ремонти на више праваца - кажу у "Србија возу". - После дужег периода, опредељена је значајна сума новца за рехабилитацију наших пруга. Због радова смо принуђени да укидамо поједине возове, скраћујемо релације, преусмеравамо возове на помоћне превозне путеве где је путовање много дуже, комбинујемо превоз возом и аутобусом. Пад броја путника је цена коју једноставно морамо да "платимо" док трају ремонти.

Ове и прошле године завршена је реконструкција и модернизација 159,8 километара пруга, док се на укупно 349 километара тренутно изводе радови, укупне вредности од око 850 милиона евра. У наредне две године очекује се улагање две милијарде евра у железничку инфраструктуру.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Тематски воз магнет за путнике

- Приликом реконструкције пруге на деоници Ресник - Ваљево, на пример, дошло је до одлива путника који су прешли на друге видове превоза и процес њиховог враћања на железницу захтева одређено време - објашњавају у Министарству саобраћаја. - Увођење савремених електромоторних возова на релацији Београд - Нови Сад довело је до драстичног повећања путника.

Професор Саобраћајног факултета Небојша Бојовић указује да се годинама уназад више улагало у путну инфраструктуру. Напомиње и да не губе све железничке руте путника. Последњих година расте број корисника градско-приградског саобраћаја.

- Када се погледа транспортно тржиште ЕУ, ситуација је потпуно другачија - каже професор Бојовић. - Даљински, а све више и градско-приградски превоз путника се обавља уз помоћ шинских система, док је превоз аутобусима сведен на минимум. Разлог је значајно мања потрошња енергије по јединици превоза, смањење времена које путници потроше у транспорту, већа безбедност...

АМБИЦИОЗАН ПЛАН НЕМАЦА

КАКО размишља и планира железнички саобраћај свет, најбоље показује стратегија Немачке.

- Она је поставила за циљ да се 2050. године укупно 55 одсто путничког превоза, национално-континенталног, обавља железницом - објашњава професор Небојша Бојовић. - Колико је то озбиљан задатак показује да данас у овој најразвијенијој земљи ЕУ проценат учешћа железнице у превозу путника износи око 18 одсто. Још један пример јесте железнички систем Холандије, чије услуге дневно користи више од милион путника.