СРБИЈА је спремна да се прикључи на "Турски ток". И регион је спреман да искористи погодности које доноси тај пројекат, чуло се на у петак отвореној, дводневној, међународној конференцији о енергетској безбедности Евроазије.

Крак испод Црног мора изаћи ће током новембра на турску обалу. Тада се очекује почетак градње гасовода ка Бугарској.

- Важан пројекат за нас је могућност да кроз наш регион прође наставак деонице "Турског тока" - рекао је Александар Антић, министар енергетике. - Могућност да десет до 15 милијарди кубних метара руског гаса из Турске прође према Бугарској, Србији, Мађарској и Аустрији озбиљна је шанса да унапредимо енергетску безбедност. То ће отворити врата развоја гасификације и гасне привреде. Србија велику пажњу посвећује том пројекту. Ипак, то не зависи само од нас, ту су наше комшије Бугарска и Мађарска.

За Србију је значајно и повезивање на Јужни гасни коридор и гасоводе ТАНАП и ТАП и Каспијски басен, преко гасне конекције између Грчке и Бугарске.

Прочитајте још - Турски ток до Србије 2020.

Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто упитао је у петак зашто не би могао да се настави "Турски ток" према Бугарској, Србији и Мађарској и зашто трпи велике нападе од ЕУ, када постоји блиска сарадња Русије и земаља западне Европе.

- Шта је спорно са "Јужним током", да није можда то што у "Северном току" учествују јаке европске земље и њихове компаније док у "Јужном" учествују оне мање - упитао се Сијарго. - То не значи да Европска комисија према земљама централне и источне Европе треба да има другачији приступ. Земље централне и источне Европе треба да о енергетској безбедности одлуке доносе саме у складу са својим интересима, да подигну глас против дуплих стандарда које намеће Европска унија.

Грчки министар за животну средину и енергетику Јоргос Статакис истакао је да се земље централне и источне Европе тренутно налазе у периоду трансформације и транзиције читавог енергетског сектора. Грчка тренутно спроводи три главна пројекта, први је онај којим се гас доставља из Азербејџана ка Италији, али постоје још два пројекта који доприносе општој диверзификацији и обезбеђивању нових енергетских извора.

ВАЖНЕ И КОМПАНИЈЕ

КЉУЧНИ елемент енергетске сигурности је приступ базама ресурса и капацитетима за прераду - истакао је Александар Дибаљ, члан УО "Гаспром њефта". - Притом, капацитети који производе губитке, или су застарели, могу узроковати крупне ризике. Реална енергетска безбедност такође се обезбеђује и стабилном економском ситуацијом компанија у сектору, профитабилношћу енергетских актива и одрживошћу пред могућим економским и технолошким изазовима. Важна је и способност енергетске компаније да еволуира и развија сопствене компетенције. На крају крајева, спремност суочавања са нестабилним ситуацијама и могућност прилагођавања, данас нису ништа мање важни фактори него што је то формално постојање природних ресурса.