НАЈВЕЋИ нето добитак прошле године остварила је "Петрохемија", годинама позната по губицима. Први на листи губиташа је "Фармаком рудник Леце". Највећи историјски "минус" баштини "Србијагас", док је највећа компанија у Србији - Електропривреда Србије. ЕПС предњачи по имовини, капиталу, броју запослених, пословним приходима, али су 16. по добити. Овако укратко изгледа пресек у среду објављених листи "Сто нај" привредних друштава, које Агенција за привредне регистре саставља на основу анализе пословања 102.391 фирме које су поднеле финансијске извештаје.

Анализа показује да је српска привреда подложна спољним утицајима, али и инервенцијама државе. Тако и "Петрохемија" прошлогодишњи успех не дугује искључиво резултату у пословању, већ отпису дугова.

- Добит "Петрохемије", која је 40,4 милијарде динара, не долази из рада у тржишним условима - објаснила је у среду Ружица Стаменковић, главни регситратор Регистра финансијских извештај АПР. - Прошле године јој је одобрен унапред припремљен план реорганизације којим јој је отписано 47,7 одсто дугова. Преосталих 52,3 одсто обавеза конвертовано је у акције предузећа. Други на листи компанија са највећом добити је НИС. Њена добит је лане износила 27,8 милијарди динара и 72,8 одсто је већа од претходне године. Ова компанија је друга и по приходима, а има и велике ресурсе, капитал и запослене. Прошле године је запослила 145 људи. Скоро 22 одсто добити дугује финансијској добити, због повољног курса.

"Србијагас" је трећи по добити - 16,7 милијарди динара и она је 7,7 пута већа него у 2016. години. Али је он водећи и по укупном губитку - 128,5 милијарди динара. Тај губитак је чак 49,5 милијарди динара већи од вредности њиховог укупног капитала. То значи да ова фирма има стопу изгубљеног капитала од 162,2 одсто. "Телеком" је четврти по профиту, јер су лане зарадили 14,5 милијарди динара. Добит им, је међутим, четири одсто мања него годину раније. Пети на списку је "Тигар тајерс" који је профитабилност изборио у тржишним условима.

Прочитајте још - Стевановић: До краја године отварање тендера за Петрохемију

Зарадили су 10,3 милијарди динара. Бележе константан и стабилан раст пословних прихода, увећали су капитал и имовину и запослили 143 радника.

- Највећи нето губитка има "Фармаком рудник Леце", над којим је прошле године покренут стечај - додаје Ружица Стаменковић. - Висок губитак од 20,8 милијарди динара је последица драстичног раста губитка из осталих и финансијских активности. Из редовне активности су постигли добит, али она чини свега један одсто укупног губитка. Озбиљан је потенцијал обавеза због банкарских гаранција, хипотека над читвом имовином, залоге на опреми и јемства на меницама. "Путеви Србије" су други на три листе - по имовини, капиталу и нето губитку, док су по укупном губитку осми. Само 76 одсто пословних расхода је покривено оствареним пословним приходима. Пословни приходи нису били довољни за амортизацију јавних путева. Путарина се наплаћује на 648 километара ауто-пута, а имају обавезу одржавања 14.161 километра државног пута.

На листи сто најпрофитабилнијих фирми је седам јавних предузећа, поред "Србијагаса" и ЕПС-а, ту су јиш "Београдске електране", "Југоимпорт СДПР", "Пошта Србије", "Топлана Нови Сад" и ЕПАС "Тремолектрана Косово".

"ДЕЛЕЗ" ПРОТИВ "МЕРКАТОРА С"

СТРУЧЊАЦИ Агенције за привредне регистре су и поредили сличне играче у трговини - "Делез" и "Меркатор С". Имају сличне пословне приходе, али дијаметрално другачији резултат. "Делез" је девети по нето добити, док је "Меркатор С" четврти по нето губитку.

- "Делез" је имао раст добити од 69,6 одсто, док је "Меркатор С" имао 3,2 пута већи губитак - објашњава Ружица Стаменковић, главни регистратор Регистра финансијских извештаја АПР. - Обе компаније су оптерећене историјским губицима, али "Делез" има три пута бољу структуру финансирања.


НАДАЈУ СЕ КУПЦИМА ДО КРАЈА 2018.

ЛАНЕ је изашла из "минуса" и прешла међу добитнике, али за "Петрохемују" досад није било заинтересованог купца. Министарство привреде се, ипак, нада да ће до краја године расписати тендер за ову компанију, али и поновити позива за МСК, најавио је јуче државни секретар Драган Стевановић. Очекује да ће и данас отворена понуда за ПКБ испунити захтеве из позива, па би крај године могли да дочекамо са 95 неприватизованих фирми.

Држава већ неко време тражи партнера за "Петрохемију", али досад није стигла ниједна понуда евентуално заинтересованих купаца. С друге стране, очекује се продаја "Луке Нови Сад". За њу су интерсовање показале три компаније, па је позив недавно расписан.
- Стратегија каже да је неопходно у Луку инвестирати четири милиона евра, а ми то не можемо - објаснио је Стевановић.

- Она има капацитет за претовар 2,5 милиона тона робе годишње, а претовари се милион тона робе. Очекујем да приватизација "Пољопривредне корпорације Београд" буде успешна и да ће сви радници тог предузећа задржати радно место. Ако понуда испуњава услове тендера онда ће бити проглашено ко је купац имовине ПКБ која је оглашена на продају. ПКБ у садашњем формату не може да опстане без додатних улагања.

Новог власника би могла да нађе и "Ваљевска пивара" која је, такође, оглашена.