Министар финансија Србије Синиша Мали најавио је данас израду новог, петог циклуса Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2019. до 2021. године у оквиру процеса европски семестар "лајт".

Мали је на уводном састанку за израду тог Програма, којем је присуствовао и шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици, рекао да ЕРП представља најважнији стратешки документ Владе Србије у економском дијалогу са Европском комисијом и државама чланицама ЕУ, са циљем усклађивања економских политика унутар Србије, региона и са државама чланицама ЕУ.

Како је објаснио, цео процес израде ЕРП-а биће усклађен са израдом фискалне стратегије и буџета Србије за 2019. годину имајући у виду да је посебан део Програма посвећен финансирању структурних реформи, које су представљене у овом документу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Mali: Najveći rast BDP-a za prvih šest meseci u poslednjih deset godina

"Веома је важно да у условима фискалне консолидације пажљиво изаберемо приоритетне структурне реформе и обезбедимо довољно средстава за њихово финансирање из свих расположивих извора", рекао је министар, који је и национални кординатор за тај Програм.

Мали је подсетио да је Влада Србије договорила са ММФ-ом нови макроекономски програм и програм структурних реформи, који је подржан Инструментом политике кординације за период од августа 2018. до јануара 2021 године, а који је у потпуности усклађен са ЕРП-ом и представља његову важну подлогу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Mali: Do 1. oktobra najkasnije ukidanje zakona o smanjenju penzija

Он је навео да је циљ оба програма јачање основа за здрав економски раст кроз решавање кључних економских изазова и политике која ће обезбедити макроекономску стабилност, кроз фискалну одрживост, већу отпорност финансијског сектора и унапређење конкурентности привреде.

"Претходни аранжман с Међународним монетарним фондом, уз пуну посвећеност Владе Србије, омогућио је фискалну одрживост, смањење јавног дуга, и унапређење екстерне позиције. Јаче поверење услед унапређења макроекономске ситуације резултирало је већим приватним инвестицијама, запошљавању и расту", навео је министар финансија.

Он је додао да су реформе финансијског сектора допринеле унапређењу индикатора финансијске стабилности и довеле до оштрог пада ненаплативих кредита.

Такође, истакао је да су учињени напори да се смање губици и фискални ризици државних предузећа.

Пословна клима је унапређена с макроекономском стабилношћу, што је заједно са унапређењем регулаторног окружење и напора да се отклоне препреке за развој приватног сектора и привлачење нових инвестиција, почело да доноси резултате, истакао је Мали.

Указао је да је након оствареног раста БДП-а у првој половини године од 4,9 одсто, очекивани раст БДП у целој 2018. ревидиран са 3,5 одсто на 4,2 одсто, да је стопа незапослености у другом кварталу ове године износила 11,9 одсто, односно да је више него двоструко мања него 2012. године, када је била изнад 25 одсто.

"У првој половини 2018. године, укупан прилив страних директних инвестиција износио је 1,4 милијарде евра, што је за 15,6 одсто више него у првој половини прошле године", рекао је министар и подсетио да су у првих седам месеци ове године забележени и добри фискални резултати.

Како је навео, у периоду јануар-јул остварен је суфицит републичког буџета у износу од 49,1 милијарду динара, док је на нивоу опште државе у првих седам месеци остварен фискални суфицит од 50,6 милијарди динара.

Мали је, међутим, додао и да су "даљи напори у имплементацији структурних и институционалних реформи неопходни да би Србија очувала фискалну стабилност".

"Наставићемо с реформом јавних финансија, пореске администрације, образовања, и улагања у инфраструктуру, као и јачање система управљања капиталним инвестицијама. Посвећени смо унапређењу инклузивности раста кроз веће учешће на тржишту рада, посебно за жене", додао је министар.

Све те теме рефлектују се и у препорукама закључака ЕКОФИН Савета и биће уграђене у нови ЕРП 2019-2021.

"Данашњим састанком потврђујемо посвећеност свих ресора Владе Србије и других надлежних институција учешћу у процесу европског семестра 'лајт', како бисмо и овај циклус израде Програма економских реформи завршили у предвиђеном року - до 31. јануара 2019. године, и уз што бољу оцену Европске комисије и ЕКОФИН Савета", поручио је Мали.

Он је подсетио да учешће у европском семестру "лајт" представља део напора Републике Србије на путу ка пуноправном чланству у ЕУ и укључењу у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ, о чему ће се са Европском комисијом разговарати у оквиру преговарачког поглавља 17, које се односи на економску и монетарну политику.

"Због тога је веома важно да даље развијамо националне капацитете у овој области. Имајући у виду да је Преговарачка позиција за поглавље 17 достављена Европској комисији у марту 2018. године, надамо се скоријем отварању преговора у овој области", рекао је Мали.

Иначе, европски семестар "лигхт" осмишљен је по узору на "европски семестар" у ЕУ у оквиру којег државе чланице ЕУ координирају економске политике, структурне и фискалне реформе.

Сем Фабрици истакао је да је више разлога који показују да овај документ није само обично парче папира, већ алат који је неопходан и захтева да се сва министарства укључе.

Он је рекао да што се тиче економских реформи, Србија иде у правом смеру.

Фабрици је подсетио да је ЕКОФИН Савет донео неколико препорука Србији међу којима су смањење трошкова рада, смањење јавног дуга, мање задуживање, завршетак процеса приватизације, инвестирање у енергетику...

"Рано је још рећи, али ако погледамо неке од мера које су предузете, ствара се осецај позитивне динамике", рекао је Фабрици.

Подсетио је да је у првом делу године остварен раст БДП-а, суфицит буддзета, јавни дуг је смањен, као и инфлација, "а предузети су и неки кораци када је у питању приватизација".

"То су позитивне чињенице, али наша комплетна оцена стићиће тек следеће године", навео је шеф Делегације ЕУ у Србији.