ОД Нове године минималац у Србији износиће 155 динара по сату, или 27.072, што је за око 3.000 динара више него сада. Пошто социјални партнери нису успели да се договоре, Влада је данас пресекла и предложила износ који је за 8,6 одсто виши од досадашњег.

Са овим предлогом сагласни су послодавци, док синдикати остају при ранијем ставу и траже повећање од минимум 10 одсто. Минимална цена рада по сату сада је 143 динара, а зараду од 24.882 динара прима око 330.000 радника у Србији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Синдикати траже сат 167 динара

Чланови Социјално-економског савета се надају да ће повећање најниже зараде у наредне три до четири године бити више и да би требало да се изједначи са трошковима минималне потрошачке корпе који су сада 36.000 динара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Усклађивање пензија у складу са стањем у буџету

За Синишу Малог, министра финансија, повећање минималне зараде је део ширег пакета мера које би требало да доведу до бољег привредног амбијента, задовољнијег радника и бољег животног стандарда.

- Сада смо на стабилном путу опоравка наше економије и минималну цену видимо као део мозаика који се зове привредни амбијент, који треба да допринесе да још више растемо, да будемо бољи и да плате буду још више - рекао је Мали. - Влада се руководила реалним основама, те је чак компромисно изашла ван оквира које одређују макроекономски показатељи раста наше економије.

Од осталих мера које Влада припрема министар је издвојио још повећање пензија, укидање парафискалних намета и повећање зарада у јавном сектору. Велики успех у протеклим преговорима око минималца за Малог је то што су се преговарачи међусобно борили аргументацијом, као и да су се уважавали међусобни предлози.

- Циљ нам је да конкурентност економије постане већа, да се инвеститори одлучују за улагања у Србији, да запосле наше људе и нашу децу - истакао је он. - Разговарамо о Закону о накнадама како бисмо дали предвидивост инвеститорима, а желимо да умањимо и оптерећења на зараде. Стопа раста је 4,9 одсто у шест месеци по чему смо у топ три земље Европе, док је незапосленост са 25,9 одсто сада пала на 11,9 одсто.

Љубиша Орбовић, председник Самосталног синдиката Србије, сматра да постоји минимална разлика у предлозима социјалних партнера.

- Прави ефекат који је постигнут у разговорима чланова СЕС-а је да минимална цена рада достигне потрошачку корпу - истакао је он. - У последње три године минималац је повећан 28 одсто, а просечне плате у том периоду су увећане 10 одсто. Цена рада по сату сада је 1,3 евра, номинално повећање можда није велико али су постигнути одређени помаци о даљем расту минималца и пропратном пакету.

Према мишљењу Зорана Стојиљковића, председника Уједињених гранских синдиката "Независност", важно је договорено, а то је да се, поред укидања закона о привременом умањењу пензија укине и закон којим је ограничен раст зарада запослених у комуналним делатностима.

- Од октобра следе разговори о озбиљнијем расту зарада у јавном сектору од 6 до 12 одсто и да ће бити донет систем платних разреда који ће бити стимулативан - нагласио је Стојиљковић. - Ако се испуни такав договор, то значи да смо почели да водимо ефективан социјални дијалог.

ПЕНЗИЈЕ УСКЛАЂУЈУ У НЕМАЊИНОЈ

ПЕНЗИЈЕ се у Србији више неће усклађивати два пута годишње, према расту инфлације, већ ће то убудуће радити Влада, у складу са стањем у буџету, па та примања могу бити и већа, рекао је данас Зоран Ђорђевић, министар за рад.

- Пензије нису достигле тај ниво да могу да се усклађују са растом инфлације и пензионери заслужују веће принадлежности - рекао је Ђорђевић. - Као што ове године имамо повећање, желимо да и следеће године оне буду веће него што је раст инфлације.

Према његовим речима, када Србија буде имала стабилан пензиони систем, тада ће пензије моћи да прате само раст инфлације.