ЗВАНИЧНО је све мање генетски модификоване соје на нашим њивама, а све је више прича да се она сеје. Аларм ГМО "упалила" је недавно Агенција за храну и ветерину Македоније, која је обелоданила да је у сојиним љуспицима и шницлама од соје, који су пореклом из Србије пронађена генетска модификација.

Македонци су, како сазнајемо, уништили сву робу коју је извозио "Сојапротеин" из Бечеја, иначе део "Викторија групе". Главни "кривац" за ову "ГМО аферу" је неусклађеност дозвољених количина генетске модификације у сировини или производу. Како нам је речено у Министарству пољопривреде, Македонија има стари правилник, по којем је дозвољен проценат присуства ГМО у производима - нула. Стандард је свуда до 0,9 процената. И у Европи и код нас.

- Стручне службе у Македонији су увиделе да је то проблем, и постоји нови правилник који је прошао све процедуре и треба да буде усвојен - објашњавају у ресорном министарству. - Њиме ће бити узете у обзир и лабораторијске грешке, до 0,9 одсто. Тако да, чак иако је пронађено 0,1 одсто присуства генетске модификације, по старом правилнику, они су могли да то повуку. Тражили смо да врате робу, како би је анализирали, али су нам рекли да су је уништили.

И док Србија одолева да промени важећи Закон о ГМО, који забрањује узгој, промет и продају производа од ГМО, све су већи притисци на нашу земљу да дозволи бар промет. Тиме нас условљава и Светска трговинска организација, како бисмо постали њихови чланови. С тим што је Русија, једина чланица, која није дозволила ни прометни, нити било шта што има везе са ГМО.

Прочитајте још - Контрола произвођача пиринча у Македонији због сумње да користе ГМО семе

- Свака пошиљка пиринча при увозу подлеже провери нивоа радиоактивности и генетске модификације - објашњавају у Министарству пољопривреде. - До сада није било позитивних резултата. Закон о безбедности хране јасно дефинише да је забрањено у промет стављати храну која није безбедна. Они који послују са храном у свим фазама производње и промета дужни су да обезбеде и докажу да је храна која се налази у промету безбедна за употребу.

НИЖИ ТРОШКОВИ "Шандонг Линглонг" одлучио је да фабрику изгради у Србији због нижих трошкова инвестиције, градње, радне снаге и енергије у односу на друге земље у Европи. План је да кинеска компанија у фабрици у Зрењанину годишње производи 13,62 милиона комада радијалних гума високих перформанси.

Из компаније "Сојапротеин", саопштавају да су њихови производи искључиво од генетски немодификоване соје. Кажу да су произведени, декларисани и стављени у промет у земљи и иностранству, у складу са Законом о генетски модификованим организмима Републике Србије.

- Законска регулатива која се примењује у Србији и ЕУ дефинише да су соја и сојини производи "нон-ГМО", уколико садрже присуство ГМО мање од 0,9 одсто - истичу у овој компанији. - "Сојапротеин" примењује строже критеријуме за ГМО од прописаних, па тако производи садрже модификације мање од 0,1 одсто, што је знатно испод важеће домаће и ЕУ регулативе. Ситуација у Македонији је настала услед неусаглашености појединих аспеката Закона о безбедности хране, који се односе на ГМО. Када буду ускладили са регулативом ЕУ, не очекују се даље сметње у трговини.


САМО ПРЕКРШАЈНЕ ПРИЈАВЕ

У 2016. и 2017. години инспекције Министарства пољопривреде прегледале су око 2.500 парцела у Србији и оне су тестиране протеинским тест тракама. Како кажу, контролисано је око 10.000 хектара на подручју Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Мачванског, Колубарског округа и у околини Београда.

- Генетски модификована соја потврђена је на око 27 хектара, што је мање од један одсто - кажу у ресорном министарству. - Фитосанитарна инспекција је донела решења о уништавању соје, што је и урађено, а против власника или корисника поднете су прекршајне пријаве.

ИЛЕГАЛНО ИЗ РУМУНИЈЕ

ОД ГМО су посебно угрожене оранице у околини Београда и у Мачви. Зрно илегално стиже, најчешће из Румуније, цена је привлачна, па многи ратари, нарочито они који не обрађују велике површине, не хају што уништавају земљу ГМ зрном. Оваква соја, сигурно да има и купца, па се често меша са конвенционалним зрном и користи за исхрану стоке, али и људи.