ПОДАТКЕ о плаћањима, фактуре, фирме морају да чувају најмање десет година. Исти рок важи и за годишње извештаје о пословању, каже Закон о рачуноводству, док финансијске извештаје компаније морају да баштине најмање - 20 година. И када ти рокови истекну, уклањање документације мора да одобри надлежни архив. Све што се у Србији створи потенцијално је - архивска грађа. Привреда од надлежних тражи да се измени постојећи Закон о културном добру како би се из претходне заштите изоставиле фирме и појединци који немају јавна овлашћења.

Проблем шта све заслужује да се чува требало би да реши закон о архивској грађи, али се овај пропис чека већ годинама.

- Када истекну рокови, предузећа морају да зову архив и траже њихово мишљење да ли регистре могу да униште - објашњава Драгана Илић из НАЛЕД-а. - Уколико се документ трајно штити, онда то могу да ураде после 30 година. Проблем је што архиви немају кадровских капацитета да обиђу сваки привредни субјект. Други проблем је колизија Закона о културном добру и Закон о е-документу. Овај предвиђа могућност да се документи чувају у електронској форми, а папирни уклоне. Док се чека закон о архивској грађи, верујемо да би најједноставније било да се укине претходна заштита за привреду, за фирме и појединце који немају јавна овлашћења.

ПРОЧИТАЈТЕ И: "Дина" уз сваки текући рачун

Најзначајнија документа из рада предузећа у пракси се чувају - на два места. Финансијске извештаје чувају сами обвезници, али и Агенција за привредне регистре. У НАЛЕД-у су израчунали да би ови извештаји на папиру, само 2017, "саградили" кулу висине 253 метра.

У Архиву Србије су нам потврдили да организације, институције и предзузећа морају да чувају регистарски материјал како налажу рокови чувања.

- По листи регистарског материјала се прописује уништавање - чули смо у Архиву Србије. - Ништа се не ради без сарадње са институцијама. Одређена грађа после неког времена долази у архив и постаје архивски материјал.

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ЗА ОДГОВОРЕ

УРЕДБА о категоријама регистрованог материјала са роковима чувања даје преглед колико који документ морају да чувају државне институције, локалне самоуправе и предузећа и организације са јавним овлашћењима. Највећи број докумената чува се - трајно.

Четири године је, на пример, рок за чување "осталог изборног материјала", али и одговора на посланичка питања. Толико се похрањују и представке и жалбе у вануправним поступцима. Конкурсни материјал, при запошљавању, чува се три године. Колико и приговори и одговори приликом отказа.