Србија на светској мапи рударства

ОВОГОДИШЊИ Дан рудара, 6. август, дочекује се у очекивању доласка стратешког партнера за Рударско-топионичарски басен "Бор", највећи српски рудник бакра и злата, отварања нових лежишта литијума, цинка, олова, али и највећег и најбогатијег рудника црвеног и племенитих метала на свету - "Чукару пеки" код Бора.

Иако најчешће помињан као рак-рана српске привреде, РТБ "Бор" заправо, уз развој рударства, без сумње може да постане један од носилаца развоја домаће економије. Томе у прилог говори чињеница да су оверене рудне резерве у басену билансиране на чак 1,3 милијарди тона руде. Чињеница је, међутим, и да се та рудна богатства налазе на великим дубинама, за шта наша предузећа немају ни капитал, ни одговарајућу технологију за експлоатацију. Зато је једино могуће решење долазак стратешког партнера, који би уложио свој капитал у проширење рударске производње. А да је РТБ "златна кока", потврђује велико интересовања канадских, руских, турских и кинеских компанија.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Velika očekivanja od Jadra

Недалеко од Бора, на удаљености од само седам километара од РТБ, канадски геолози пронашли су резерве од готово 15 милиона тона бакра и скоро 400 тона злата. Реч је о лежишту "Чукару пеки", око којег се данас води прави рат за куповину истражних права, која су тренутно у рукама велике канадске компаније "Невсун".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: NAJVEĆA RUDARSKA KOMPANIJA NA SVETU OTKRIVA NOVA LEŽIŠTA: Istok Srbije leži na blagu

О каквом је богатству реч, најбоље сведочи податак да је у РТБ "Бор", за 115 година рударења, откопано око пет милиона тона бакра и 180 тона злата. По садашњим, прелиминарним проценама, лежиште "Чукару пеки" је - три пута богатије. Али имајући у виду да се геолошка истраживања на том подручју настављају, не би било чудо да се у догледно време покаже и да је то рудно богатство још импресивније.

Истражна права у наставку лежишта "Чукару пеки" заједно држе канадска компанија "Невсун" и "Рио Тинто", највећа рударска корпорација на свету, која има руднике дијаманата, злата, литијума, кобалта, угља, бакра, бора и злата на пет континената и упошљава око 200.000 људи широм планете. Ова мултинационална компанија је недавно, у сарадњи са аустралијским "Раиденом", започела и геолошка истраживања у околини Мајданпека, за шта је, за почетак, обезбеђено - 45 милиона долара!

У Србији тренутно 25 светских компанија обавља геолошка истраживања. У питању су велике компаније са страним капиталом регистроване у Србији, од којих су неке међу највећима у свету у тој области. Такав је и британски "Рио Тинто", који истражује резерве изузетно ретког и вредног минерала јадарита код Лознице, који се сматра јединственим у свету.

Највеће рудно откриће у Србији је управо то лежиште литијума и бора у Јадарском басену. Прогнозе указују да се на том месту, близу Лознице, налази чак 10 одсто светских резерви литијума, метала који се све више примењује у најмодернијим технологијама (литијумске батерије за аутомобиле, мобилне телефоне, фото-апарате...).

Истраживање јадарита Фото В. Митрић

Руда се на овим просторима вади од средине 13. века и доласка немачких рудара Саса, који су на позив Немањића дошли са већ развијеном технологијом рударске производње. Рударство је тако постало основни извор богатства средњовековне Србије. После дужег затишја у рударству, које је спало на ниске гране уз презадужена предузећа и закатанчене руднике, сада оно у Србији може бити велики замајац развоја економије. И да се испуне очекивања премијерке Ане Брнабић и министра рударства Александра Антића, да би, судећи према садашњим активностима, рударство, као једна од базних индустријских грана, могло да повећа учешће у БДП-у са садашњих 1,5 одсто на пет процената.

ПРИМЕР ИНДОНЕЗИЈЕ

ИЗУЗЕТНО је важно да држава паметно "одигра" у овој ситуацији, кад је свет заинтересован за српско рудно благо. Поучан је пример Индонезије, где је једна велика компанија пронашла значајне резерве бакра, после чега је влада те земље донела закон по коме ни грам концентрата не сме да напусти ту земљу. Као резултат тога, компанија која експлоатише рудна богатства у Индонезији била је "принуђена" да сагради додатне рударске и металурше погоне и да, уз чињеницу да плаћа рудну ренту и све порезе и доприносе, запосли знатно већи број радника него што је првобитно планирала. Тако је индонежанска влада успела да обезбеди најповољнији начин да што више новца остане у њиховој држави.

Можда би и Србија могла да научи нешто на њиховом примеру...