ГРАЂАНИМА Србије, који од 17. августа буду отварали текуће рачуне, банкар ће уручити "дина" картицу. Већ опробани власници текућих рачуна домаћу картицу ће добити када буду обнављали истеклу картицу. Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица обавезује банке да, бесплатно, сваком кориснику издају картицу која се комплетно обрађује у платном систему земље. Тренутно - то је једино "дина".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Наша "дина" као "мастер"?

Неколико месеци касније, 17. децембра, почиње пуна примена овог закона, а то значи и снижавање међубанкарских накнада. Оне тренутно иду и до два одсто трансакције. До половине следеће године међубанкарска накнада мора да се спусти на 0,5 одсто и за дебитне и 0,6 одсто за кредитне картице. Од 17. јуна 2019. године ова накнада ће бити на европском нивоу - 0,2 одсто код трансакција дебитном и 0,3 одсто код плаћања кредитном картицом. Банке ће тако изгубити део зараде, па ће им се више исплатити да издају картице које их мање коштају, али и да ПОС терминале поставе и код малих трговаца.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Банке свима спремају "дину"

КОРПУ ПЛАЋАМО ПРЕКО ГРАНИЦЕ ПРЕДНОСТ интернационалних картица, објашњавају стручњаци је пре свега у плаћању у иностранству. Подаци говоре, међутим, да грађани Србије у 97 одсто случајева картицом плаћају у земљи. За чак 87 одсто тих транскација целокупна обрада се обавља у иностранству. Подаци говоре да тренутно "дина" има 12 одсто учешћа у промету, "виза" 63 одсто, а "мастеркард" 25 одсто. Подаци из финансијских извештаја банака показују да су оне током прошле године уписале 32 милиона евра трошкова према интернационалним картичним системима.

Смањење међубанкарских накнада треба да појефтини картична плаћања. Она тренутно не иду наруку трговцима, јер их они плаћају банкама кроз трговачку накнаду. Од цеха од 1.000 динара који потрошач плаћа картицом, трговцу остаје 980 динара. Преосталих 20 динара банка прихватилац, она чији је ПОС терминал, даје банци која је издала картицу 12 динара, а осталих осам динара картичном систему.

- У Србији су најниже накнаде картичног система код националне "дина" картице, док интернационални картични системи наплаћују вишеструко веће накнаде - објашњење је Народне банке Србије.

- Закон предвиђа и већу транспарентност пословања кроз правило обавезног раздвајања накнада. Укида се могућност наметања трговцима правила јединственог обрачуна накнада, где банка трговачку накнаду не одређује према картици којом је плаћена. Тако, картице са нижом међубанкарском накнадом субвенционишу употребу "скупљих" картица.

Трговац ће моћи да изабере да не прима скупе картице. Закон му одобрава и да купцу сугерише да му плаћа картицом, за коју плаћа мању накнаду, а то је тренутно једина национална картица.