Србија је на добром путу да стопа незапослености падне испод 10 одсто, као и да буде прва земља у Европи без листе чекања за домове за старе, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, саопштило је данас то министарство.

Ђорђевић је уз смањење стопе незапослености као највеће успехе министарства у првих годину дана владе Ане Брнабић види и измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом и пројекат "Реци не раду на црно".

Према речима Ђорђевића, Закон о финансијској подршци породици са децом представља почетак борбе Владе Србије да промени демографску слику Србије, да подстакне рађање.

"Изменама Закона о финансијској подршци породици са децом желимо суштински да мењамо начин и приступ том проблему. Желимо да подстичемо рађање и да променимо демографску слику, да имамо више рођених него умрлих и то је наш дугорочни циљ", рекао је министар.

Према његовим речима, рад на црно није штетан само за државу него и за раднике и послодавце који раде по закону, јер нелојална конкуренција отежава пословање. Додао је да је за годину дана инспекција у том циљу извршила више од 55.000 надзора.

"Само у последњих шест месеци било 33.000 надзора, а то је неких 30 одсто више него у истом периоду прошле године. Оно што охрабрује је то да смо успели да затекнемо много мање, неких 20 одсто радника на црно", изјавио је министар.

Ђорђевић је оценио да је пројекат Реци не раду на црно, утицао и на смањење стопе незапослености, као и то да је Србија на добром путу да стопа незапослености у наредном периоду падне испод 10 одсто.

Прочитајте још - Ђорђевић: Мање људи који раде на црно, појачана инспекција

"Резултати са краја јуна показују да је Србија на историјском минимуму када је у питању евиденцију незапослених са 579.072 људи, што је за 15.031 мање него у мају, а 10 одсто мање него прошле године у исто време. У наредном периоду нам је циљ да одемо испод 10 одсто и то је један од задатак Министарства", рекао је Ђорђевић.

Када је у питању измена Закона о социјалној заштити, министар је изјавио да тиме министарство жели да, поред осталог, унапреди и рад центара за социјални рад.

"Покренули смо пројекат који има четри фазе. Прва је била анализа тога шта имамо, како би требало да изгледају центри за социјални рад. Затим, једна новост је то да ћемо убудуће да кадрирамо и да радимо профилисање људи који раде у центрима, желећи пре свега да људи који имају најбоље квалитете по профилу раде. Последња фаза јесте профилисање оних који траже помоћ у центрима за социјални рад", рекао је министар, наводи се у саопштењу министарства.

Министар је говорио и о пројекту израде социјалних карти помоћу којих ће држава моћи да категоризује грађане и без административних потешкоћа и транспарентно да даје помоћ.

"Новости, када су у питању они који примају социјалну помоћ, су да више неће бити проблема да они који примају помоћ не желе да се запосле, јер некада је социјална помоћ већа од зараде", рекао је министар и додао да ће Србија искоритити пример САД да се онима који се запосле не укида социјална помоћ одмах, већ у нардних годину, годину и по дана.

Министарство је имало 11 измена закона и нових закона, у другој половини године се очекује још 20 великих промена и неки нови закони и додао да сматра да је то добра вест за све грађане Србије.

"У наредном периоду очекују се измене и допуне Закона о социјалном предузетништву, Закона о лизингу радне снаге, Закона о родној равноправности и Закона о спречавању дискриминације. А, новост би био Закон о дечијем омбудсману", изјавио је Ђорђевић.

Министарство је пооштрило контролу домова за старе са жељом да људи знају да су домови сигурни.

"За оне који су на листи чекања, који немају никога да брине о њима и немају довољно новца, Министарство је склопило уговор са приватним домовима у којима могу бити смештени и смештај ће субвенционисати држава", рекао је министар и додао да верује да ће тако Србија постати прва земља у Европи која неће имати листе чекања.

Како је један од приоритетних задатака Владе дигитализација, Министарство поред социјалних карата и мобилног инспектора уводи и електронско управљање документима.

"Радићемо апликацију за мобилни телефон помоћу које ће запослени моћи да оверавају и одобравају документа", објаснио је министар Ђорђевић.