КАД домаћин у Србији одлучи да посеје купус, онај прави, из Футога, лако може да му се догоди да у својој пољопривредној апотеци пазари семе "футошког зелја", произведено у Словенији. Сличан случај може да му се догоди и ако жели да засеје парадајз воловско срце или новосадски јабучар...

Стручњаци објашњавају да оваква ситуација није неуобичајена и да традиционалне сорте из Србије нису заштићене "ауторским правима", односно да их може гајити и продавати ко год жели, исто као што и наше семенарске куће могу да производе семе популарних сорти из било ког краја света, наравно, ако нису заштићене.

- Нови хибриди и сорте штите се као интелектуална својина, а са старим сортама то, наравно, није случај - објашњава проф. др Жарко Илин, са новосадског Пољопривредног факултета. - То значи да се парадајз јабучар, паприка сомборка, па и друге сорте поврћа могу без проблема гајити и ван наше земље. Са друге стране, међутим, мора се рећи како Србија ствари није препустила случају, тако да је, 2010. Законом о заштити биља регулисано и очување ових драгоцених генетских ресурса.

Министарство пољопривреде, прецизира Илин, одредило је, такође, одржаваоце старих сорти, чији је првенствени задатак да их сачувају од нестанка, ако би престао комерцијални интерес за њихову производњу. На овом послу, ангажовано је десетак озбиљних научних института у Србији.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Nema više blokade malinara


- Тренутно, на овој листи имамо 111 разних сорти - прецизира Илин. - Имали смо, раније, њих 360, али већи део је изгубљен, односно престао је да се озбиљније гаји, тако да су избрисане из овог регистра. То, наравно, не значи да се оне неће једног дана вратити, само ако неко покаже интересовање за њих, и ако их мало озбиљније потражи и однегује...



Задатак да чува старе сорте добио је и новосадски Интитут за ратарство и повртарство. Како објашњава др Јанко Червенски, руководилац одељења за повртарство на Институту, задужени су да гаје више од 15 старих сорти...

- Гајимо црни лук холандски жути, прашки целер, бечку плаву келерабу, наравно, футошки купус, паприку калифорнијско чудо, жуту феферону, паприку куртовска капија, београдску тиквицу, салату мајску маслену, црну зимску роткву, пасуљ славонски зелени, парадајз новосадски јабучар... - набраја Червенски. - Према потреби, залихе семена обнављамо сваких три до четири године, наравно, у зависности од потреба тржишта, али у свако време имамо довољне залихе семена, довољне клијавости. Највише се, наравно, тражи футошки купус, који се добро кисели, парадајз јабучар, одличан за производњу сока од парадајза, као и паприка куртовска капија, која је непревазиђена за печење.


КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА

ПРОФЕСОР Илин, такође, наводи како семе које се пласира на тржиште Србије, како оно из увоза тако и домаће, не сме да производи било ко, и како оно мора да задовољава строге стандарде квалитета.

- Пољопривредна и фитосанитарна инспекција воде рачуна о томе и онај ко купи декларисано семе, па било оно из Словеније, Хрватске, Бугарске или Србије, мора да добије оно што је пазарио - јасан је Илин. - Интересантно је да се семе за неке наше сорте гаји и у Холандији.