ДОК Хрватска отима имовину српских предузећа која би требало да буде враћена у сукцесији, српски судови почели су да узимају некретнине домаћим фирмама у стечају и дају их хрватским!

Случај новобеоградског БЕТРЕКС-а у стечају и хрватског "Бује-експорта" изазвао је толико пажње стручне јавности да ће се у њега ових дана укључити и Државно правобранилаштво, а, како сазнајемо, о њему ће бити речи и на овогодишњем саветовању правника на Златибору.

Прочитајте још: Хрватска од данас располаже и имовином држава бивше Југославије

ОСНИВАЧ БЕТРЕКС-а, како објашњава стечајни управник Весна Вуковић, било је предузеће за трговину дрветом "Бује-експорт" из Буја. БЕТРЕКС је некада био београдска експозитура хрватске фирме и од свог новца је купио два пословна простора од по 100 квадратних метара на Новом Београду. Од својих пара је исплатио и дуг хрватске фирме-мајке предузећу "Рудник" Горњи Милановац, због чега је и доспео у стечај.

Као БЕТРЕКС, регистрован је после распада земље, по Уредби Србије о заштити имовине делова предузећа чије је седиште на територији бивших југословенских република.

- Ова уредба је и данас на снази и по њој сва имовина предузећа чије је седиште у некадашњим републикама СФРЈ припада држави Србији - каже Весна Вуковић.

Прочитајте још: СРБИЈИ ОТЕЛИ ПРЕКО ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА: Од данас Хрватска располаже и имовином држава еx Југославије

По захтеву "Бује-експорта" вођено је више парница, и све су пресуђене у корист БЕТРЕКС-а, све док Привредни апелациони суд није, у јануару 2017, по жалби преиначио првостепену пресуду. Ових дана стигао је и налог извршитеља за исељење. Иако Апелација остаје при ставу да "Бује-експорт" није власник спорних квадрата у Београду, додељује му право коришћења и налаже селидбу београдским радницима.

- Ником није јасно како је донета оваква пресуда, будући да се по члану 93 Закона о стечају не може вршити извршење на имовини стечајног дужника док је он у стечају - каже Вуковићева.

ОСИМ тога, када је приватизована и постала "Бује-експорт" д.о.о., купци хрватске фирме нису пазарили и пословни простор у Београду, нити су на њега било када укњижени. Та имовина се у катастру и даље води као друштвена.

- Захтевали смо ревизију на пресуду Привредног апелационог суда, али жалба не одлаже извршење. Од извршитеља смо добили налог за исељење, које смо успели да одложимо до краја јула. Такође смо уложили жалбу и на решење о извршењу - каже Вуковићева.

Стручна јавност у Србији забринута због понашања домаћих судова,Фото Танјуг

У међувремену, стечајна управница обратила се и Министарству финансија, које јој у допису одговара да, будући да Хрватска не спроводи Анекс Г Споразума о сукцесији, до закључења уговора између две земље Уредба о заштити имовине остаје на снази. Такође, оцењује да је досадашње поступање трговинских судова, који прекидају поступке за остваривање својинских права када су тужиоци предузећа из екс-ЈУ, оправдано и потребно.

Истовремено, док радници БЕТРЕКС-а у стечају бију битку са српским правосуђем, Хрватски сабор изгласао је Закон о јавној имовини Републике Хрватске, по коме ће некретнине српских предузећа дати трећим лицима у закуп на 30 година и тако онемогућити њихово враћање. Овим је погођено најмање 180 српских фирми, међу којима је и "Цептер".

- Компанија "Цептер" је кроз процес приватизације различитих предузећа која су пословала на територији екс-ЈУ остварила имовинско право над великим бројем некретнина у Хрватској, укупне површине 20.000 квадратних метара - кажу у "Цептеру". - Неке од њих налазе на ексклузивним локацијама: центар Загреба, Хвар, Ријека, Осијек....

НАЈВЕЋИ број ових некретнина, како тврде, конфискован је и препродат трећим лицима. Упркос многобројним судским поступцима пред хрватским судовима, ни на једној некретнини компанија није успела да оствари државину, да се упише у надлежни регистар--катастар и земљишне књиге, нити има право уживања.

- Хрватска је систематски, противно цивилизованим правним порецима и Конвенцији УН о људским правима, по коме је право на имовину основно право, онемогућила компанијама са седиштем у Београду да користи легално стечену имовину - кажу у "Цептеру".

Међу оштећенима су и „Робне куће Београд“, „Цептер“... Фото М. Анђела

Спорови које компанија води у Хрватској су у различитим фазама и са различитим тужбеним захтевима - од накнаде штете, преко захтева за упис у земљишне књиге, до увођења у посед. Ниједан ни на једном нивоу није решен у корист компаније, а неки су стигли и до Европског суда у Стразбуру.

ПЛАЋАЛИ ПОРЕЗ ЧЕТВРТ ВЕКА

У овој фази није могуће остварити било какво право појединачним активностима, већ само уз подршку Републике Србије, у директним преговорима са Републиком Хрватском, кажу у "Цептеру":

- У међувремену, Србија, па и компанија "Цептер", због судских пресуда домаћих судова, принуђена је да враћа некретнине које су биле у власништву предузећа из Хрватске, а за које је плаћала порез на имовину и инвестиционо одржавање последњих 25 година.



ОШТЕЋЕНЕ ФИРМЕ

ОСИМ "Цептера", новим хрватским законом оштећени су и: НИС, "Генекс", "Тигар", новосадски Хотел "Путник", "Вино Жупа", "Инекс", ЕИ „Ниш“, панчевачка "Утва", "Таркет" из Бачке Паланке, "Симпо" из Врања, "Металац" из Горњег Милановца, ПИК "Бечеј", "Пионир" и "Кекец" из Суботице, "Први мај" из Пирота, Беобанка у стечају, "Робне куће Београд", "Карнекс" (у ком су нам потврдили да су све спорове пред хрватским правосуђем изгубили), "Сартид", Винарија "Чока", "Неопланта", Ливница "Кикинда", зрењанински "Шинвоз", Инвестбанка, Новосадска односно Ерсте банка, беочински "Ла Фарж", "Витал" из Врбаса, "Клуз", "Политика" и многи други.