ДА је за сваки од 112 милиона електронских налога за плаћање, испостављених лане банкама путем интернета, плаћен само један динар провизије, банке би од те услуге зарадиле готово милион евра. А износи су свакако већи од једног динара, поготово што су чак и оне банке које су ову услугу досад пружале условно речено - бесплатно, сада почеле да зарачунавају накнаде.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - 30 милиона евра од послова преко интернета

Ниске каматне стопе, које банкама доносе мању зараду у односу на период од пре неколико година, банкари све чешће надомештају већим провизијама. Тако да, не само да поскупљују услуге које су и досад плаћане, већ се тарифира и оно што досад није.

Прелазак са шалтерског на електронска плаћања, на чему инсистирају све банке, у почетку је било знатно јефтиније. Многе банке су ослобађале сва плаћања која се раде "онлајн" од било каквих трошкова, док су неке обрачунавале симболичну провизију од, на пример, 10, 15 динара по налогу. Наравно, у оба ова случаја клијенти су уредно плаћали услугу "коришћења пакета текућег рачуна", који је подразумевао и трошак електронског и мобилног банкарства. Убрзо су неке подигле своје онлајн тарифе, сразмерно их увећавајући уколико је износ на рачуну који се плаћа онлајн већи. Тако да сада може да се, у пракси, сретне донекле апсурдна ситуација да је електронски налог у једној банци, скупљи од папирног налога у другој банци.

За прва три месеца ове године је, према подацима Народне банке Србије, путем интернета испостављено укупно 28 милиона налога за плаћање, и још три милиона путем мобилних телефона. Реч је о суми од 3.797 милијарди динара, што је око 32 милијарде евра. Овај износ, у поређењу са првим тромесечјем 2017. године, већи је за 253 милиона динара, с тим што је процентуално више расло плаћање мобилним телефонима, за чак 74 одсто више него лане у истом периоду.

ВЕЋЕ НАКНАДЕ

БАНКЕ су лане од камата зарадиле 120,9 милијарди динара, што је готово три милијарде мање него у 2016. години. Од накнада и провизија, пак, зарадиле су више, и то за 2,1 милијарду динара: 37,6 милијарди динара, наспрам 35,3 милијарде динара у 2016. години.