ГОТОВО 200 километара превалила је у непуна три дана екипа "Новости" обилазећи пет преживелих фабрика некадашње "Прве петолетке", у Трстенику и у Александровцу, где данас ради око 2.500 људи. Колико би тај пут потрајао да смо се вратили у осамдесете године 20. века, када је под кровом послератног индустријског поноса СФРЈ радило 16.000 душа, у десетак општина и у више од 15 привредних целина?

Прочитајте још: Радници вратили "Петолетку" у живот!

Историјат фабричких хала које и данас изазивају поштовање недавно је освануо у монографији Станка Бзенића "Прва петолетка - привредно чудо на небу, копну и водама света", на више од 800 страница. Последња поглавња бележе крај благостања, али су неке "Петолеткине" фабрике наследнице успеле да преживе и економске санкције деведесетих, и поступак реструктурирања, формирање холдинга са седам зависних и три осамостаљена друштва и њихов одлазак у стечај. Трстеничани и Жупљани нису дали да се баш свака машина угаси, страхујући да би се тако угасиле и њихове општине.

ВЛАСНИЦИ

АЛЕКСАНДРОВЧАНИ су своју "Петолетку" успели и да купе.

- Имамо 500 запослених, од чега 384 у конзорцијуму - говори за "Новости" Александар Старинац, директор ППТ "Арматуре", чији су радници 2016. фабрику осамостаљену од велике "Петолетке" пре деценију, пазарили за скоро 420.000 евра, а са свим другим трошковима укупно издвојили близу 900.000 евра. - Прошлогодишњи обим посла је износио око 7,7 милиона евра, а ове године планирамо око осам милиона евра реализације. Располажемо свим потребним сертификатима о управљању квалитетом, екологији, безбедности на раду, на чему смо радили протеклих 20 година.

Прочитајте још: У нови погон "Петолетке" 2,2 милиона евра

Предузимљиви Жупљани су од 18. јануара ове године и легитимни власници фирме, јер је истекао тзв. период контроле приватизације. За то време нису смели да отуђују имовину, да отпуштају раднике, смањују им плате, а морали су да измирују све обавезе према радницима и држави. У том захтевном послу су успели. Још четири године отплаћиваће фабрику у којој раде. Поручују да нема ништа лепше него да си свој газда.

ЗАКУПЦИ

СУДБИНИ комшија из Александровца нада се и око 847 радника у Трстенику. Ту су пре две године, по одласку у стечај, радници, њих 677, са по 500 евра улога, основали ново предузеће ППТ "Петолетка ДОО". Производњу су покренули у пет целина ("Хидраулика", "Цилиндри", "Сервоуправљачи", "Индустријска пнеуматика", "Кочна техника"), а закупили четири друштва (ремонт, исхрана, промет, обезбеђење).

Радници у ППТ "Заптивке"

- Осам милиона смо реализовали у 2016. години, а 12 милиона евра прошле године - напомиње за "Новости" Љубисав Панић, директор ППТ "Петолетка ДОО". - Далеко је то од пола милиона долара, колика је била реализација 1989, као и запошљавања од по хиљаду радника у години, али мислим да смо на добром путу. Тренутно чекамо да стечајни управници којима уредно измирујемо закуп распишу позиве за продају ових друштава. Планирамо да се пријавимо за куповину једне целине - ППТ "Хидраулика" у стечају.

Прочитајте још: Радници преузимају фабрике

Панић наводи да свим силама покушавају да изнађу средства како би дошли до своје имовине и тиме конкурисали и за дугорочније уговоре који им се нуде. Раде за руско и белоруско тржиште, производе хидрауличке и пнеуматске уређаје за транспорт возила, за камионе, аутобусе, и пољопривредне и грађевинске машине.

ЗАКУПЦИ (2)

ППТ "Заптивке" су са свега 130 радника најмања наследница "Прве петолетке", која у континуитету ради од 1964. године. Највећи број радника имали су 1989, њих око 650. Запослени данас раде на истим, француским машинама.

- Конзорцијум од 104 радника је са оснивачким капиталом од 1.400 евра закупио погоне некадашњих "Заптивки" и ту смо наставили да радимо, извозимо више од 60 посто производа, измирујемо све обавезе - каже за "Новости" Душан Стевановић, директор ППТ "Заптивке". - За будућност су пресудна даља улагања, а највећа нам је жеља да нас купи партнер из ове области, са тржиштем и намером да инвестира. У случају да се нико не јави на јавни позив који очекујемо до краја године, покушаћемо да као конзорцијум учествујемо у тој куповини.

Директорка "Наменске" Анђелка Атанасковић

ДРЖАВНИ

ППТ "Наменска" је на челу имала бројне директоре, али ће се њен спасилац постати једна дама, Анђелка Атанасковић. Данас радници "Наменске" развијају минобацачки програм, са "Југоимпортом" извозе ручни бацач граната, као и ракетни противтенковски бацач, реализују око 20 пројеката са својим партнерима, пре свега са Војском Србије.

- Када сам 2012. постала директор, имали смо дуговања према свим добављалима, посмртнине радницима нису исплаћиване од 2008, око 50 милиона динара дуговало се за струју, рачун је био у блокади више од 20 милиона динара... - присећа се, за "Новости", директорка Анђелка Атанасковић. - У то време, било је и штрајкова у неким градовима, а ја сам рекла радницима: "Верујте ми, нико нама неће помоћи, ако сами себи не помогнемо". Тада сам донела одлуку да сама потражим посао за нас, а то је раније у предузећу попут нашег, радила држава.

Тако су почела да се отварају једна по једна врата, а онда је и држава почела да примећује препород у јединој фабрици за све врсте производа за хидрауличне и пнеуматске уређаје у војној индустрији, која данас извози 90 посто производа, упошљава 650 радника са просечном платом од око 48.000 динара, сопственим улагањима, од преко два милиона евра, подршком државе од 3,5 милиона евра и недавно отвореном новом халом, где је 20 година прокишњавало постројење некадашњег ваздухопловства.

Љубисав Панић,директор ППТ Петолетка ДОО

МАЛИ-ВЕЛИКИ

ПРЕДУЗЕЋЕ за технолошко-металуршку обраду ППТ ТМО процењено је као предузеће од изузетне важности за одбрану земље и због позитивног пословања избегло је ликвидацију. Крајем осамдесетих упошљавало је око 500 радника. Саговорници "Новости" у овој "Петолеткиној" наследници, где тренутно ради 180 људи, кажу да су доста дуго обављали само услужне делатности за друге "Петолеткине" фабрике, али да су процветали када је нађено екстерно тржиште.

- Први велики купац 2003. била је железара "Ју-Ес стил" из Смедерева. Врло брзо смо почели да се ширимо, тако да нисмо осетили одлазак тог америчког инвеститора седам година касније - каже за "Новости" Часлав Кљајић, директор ППТ ТМО. - Прошлу годину смо завршили са око милион евра извоза, реализацијом од око 2,7 милиона, а наши су производи у бившим ЈУ-републикама и у околним земљама.