ПРЕРАЂИВАЧКА индустрија је лане увећала производњу за шест одсто. Међу сегментима који су уписали још бољи резултат су хемијска индустрија, са растом од 16,5 одсто, али и производња гуме и пластике са скоком од 13,1 одсто.

Сектор гуме и пластике је разноврстан, предводи га неколико гумарских гиганата и стотине малих и средњих фирми. Пластиком се баве 2.054 привредна друштава, док су 362 предузећа у сектору гуме. Велика предузећа су та која су последњих година диктирала раст, а мале и средње компаније су у великој мери испратиле напредак великих.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Од гума пола милијарде евра

- Сектор гуме и пластике је сектор са високим развојним потенцијалом - каже Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала. - Препознат је као сектор са великим значајем за целокупну привреду, нарочито уколико се у виду има велики број малих и средњих предузећа, као и растући извоз сектора у претходним годинама. Сектор гуме и пластике је део прерађивачке индустрије, који у својим производним погонима користи различите технологије производње готових производа и полупроизвода за друге делатности, а чија је заједничка карактеристика сировина добијена од нафте - каучук и полимер. Сектор обухвата гумарску индустрију и индустрију пластике.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Раст индустријске производње и скок извоза из Србије

ПЛАСТИКА

У производњи и преради пластике сировине се могу набавити на домаћем тржишту - у "Петрохемији" Панчево и у "Хиполу" у Оџацима. Домаћа сировина, међутим, не може да задовољи целокупну тражњу. Највећи део пластичних маса се, ипак, увози. И машине за производњу стижу из увоза, углавном из Немачке и Италије, а све чешће и из Кине. Алати се, с друге стране, набављају на домаћем тржишту или производе у сопственој режији.

- Око 40 одсто пластичних производа се извози, док се око 60 одсто дистрибуира на домаће тржиште - објашњава Стевановић. - Треба напоменути да је рециклажа пластичних производа у Србији на ниском нивоу, свега око 15 одсто се рециклира. У Европској унији се годишње у просеку рециклира 26 одсто пластичних производа.

Shutterstock

ГУМА

И ПРОИЗВОЂАЧИ гуме махом увозе и сировину и машине. Производња производа од гуме је сектор који бележи суфицит у спољнотрговинској размени - више готових производа извеземо него што увозимо сировине. Од укупног броја отпадних гума, 70 одсто се рециклира, а 30 одсто се користи у енергетске сврхе.

- Сектор гуме и пластике се успешно опоравио од кризе и данас је врло значајан за српску привреду - каже Драган Стевановић. - Индустрија гуме и пластике доприноси бруто домаћем производу Србије са 1,2 одсто. Сектор је успео да одржи и увећа број запослених. Према последњем објављеном податку, број запослених у овом сектору је 26.248, што је за 15 одсто више него у 2016. години.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - У Крушевцу поново праве гуме

Зараде запослених су изнад републичког просека и износе у просеку за сектор гуме и пластике 53.752 динара нето. Осим по расту пословних перформанси, сектор је један од ретких у привреди Србије који се истакао и запошљавањем и увећањем зараде, али не науштрб продуктивности. Она је наставила да расте. Сектор је растао брже од остатка прерађивачке индустрије и привреде, али и од већине својих ривала у Европској унији. Пословни приходи и вредност производње увећани су у посткризном периоду за више од 70 одсто. Сектор је на годишњем нивоу увећавао свој промет за више од девет одсто.

Pixabay

РИВАЛИ

САМО пет земаља у ЕУ је имало раст бржи од Србије - Румунија, Бугарска, Словачка, Пољска и Литванија. Те земље ће, укључујући и Мађарску и Чешку, у будућности бити главни ривали Србије на европском тржишту. Предузећа сектора гуме и пластике релативно су профитабилна. На један генерисани динар прихода остваре 0,15 пара добити пре опорезивања и трошкова камата и амортизације.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Српска шара за свет

У Србији подела сектора на велике фирме и мала и средња предузећа и предузетнике приближно одсликава и поделу према власничкој структури и донекле делатности. Велике и средње фирме су махом у страном власништву, а највећи део активности великих компанија креира сектор производње гума за возила.

- Транзиција и промене које су наступиле 2000. године су трансформисале овај сектор. Они највећи, пре свега у производњи гума за возила, приватизовани су иностраним капиталом, постојећи мали и средњи су се консолидовали, а нови мали су настајали као приватна домаћа власништва искусних обучених радника - додаје Драган Стевановић. - Током процеса транзиције, компаније које се баве производњом гумених и пластичних производа биле су предмет приватизације. С друге стране, процес транзиције код произвођача пластичних производа ношен је стварањем малих фирми, које су отварали радници са стеченим претходним искуством у великим индустријским комплексима. Сектор се развио окрећући се ка страним тржиштима и увећавајући нето извоз, што је и даље развојни потенцијал.

Pixabay

ИЗВОЗ

Извоз производа од гуме и пластике растао је брже од укупног извоза Србије. Пласман у иностранство ових сектора годишње је растао 15 одсто, док је резултат читаве привреде раст од 12 одсто.

- Раст извоза гуме за возила потпуно је објашњен уласком два гиганта, која су у већ постојеће производне капацитете донела сопственуе, побољшану технологију, која ствара производе високе додате вредности и таргетира купце вишег ценовног ранга у земљама Европе - објашњава Стевановић. - Амбалажа од пластике имала је најдинамичнији раст од чак 25 одсто годишње. Укупан извоз сектора гуме и пластике у 2017. години је 1,25 милијарди евра. Гума и пластика су сектори који бележе суфицит у спољнотрговинској размени, иако су високо увозно оријентисани због увоза сировина. И поред увоза сировина овај сектор има већи извоз него увоз, што ову грану индустрије чини конкурентном. Суфицит код прерађивача пластике је 20,5 милиона евра, а у гумарској индустрији чак 475,5 милиона евра.

Скоро свака друга фирма је извозник, а скоро свака трећа остварује нето суфицит у својој међународној трговини. Индустрија пнеуматика пласман своје робе остварује за тржишта Француске и Велике Британије. Пластични производи пласирају се у 80 различитих земаља. То је резултат, истиче Стевановић, знања, традиције, геополитичке позиције и структуре привреде.

- Увоз у оквиру ове делатности обилује и јефтиним полупроизводима од пластике које долазе из Кине - истиче Стевановић. - Произвођачи пластичне амбалаже тек сваки четврти динар црпе са међународног тржишта, али као значајног купца задржали су добро развијену прехрамбену индустрију Србије. Једино је пластика за грађевинарство изгубила знатан део иностраног тржишта. Од укупно 30 група производа које је сектор извозио, у чак 21 је побољшана конкурентност.

Pixabay

ШАНСЕ

ЗАХВАЉУЈУЋИ повољној географској позицији и потписаним трговинским споразумима, привреда Србије има прилику за развој и на истоку и на западу и тренутно има слободан приступ тржишту од више од милијарду потрошача. Пет највећих економија ЕУ - Немачка, Француска, Италија, Велика Британија и Шпанија, уједно су и највећи потрошачи и произвођачи производа од пластике. Иако њихова тражња за пластиком расте из године у годину, производња у тим земљама не прати тренд потрошача.

- У сектору гуме и пластике, извоз је пут успеха - сигуран је Стевановић. - Стога, питање није шта треба да буде стратегија раста, већ како што више малих и средњих предузећа окренути ка извозу, а затим им помоћи да тамо опстану. Пословањем на страном тржишту, просечна предузећа ће расти драстично брже, запошљавати више људи, доносити више профита и на крају крајева бити одрживија. Производња за специфичну индустрију и познатог купца-фирму је развојна шанса сектора јер су купци захтевни и често мењају захтеве и у том прилагођавању купцима је истинска шанса за флексибилна мала и средња предузећа. Ти познати купци су махом концентрисани у пет прерађивачких сектора који у највећој мери користе производе гуме и пластике и детерминишу њихов раст.

Прехрамбена индустрије је први купац. Очекује се раст и фармацеутске индустрије, а тренутна покривеност је на релативно ниском нивоу. Та два сектора управо откривају тражњу за производом који је и једна од највећих шанси српског сектора пластике - амбалаже.

- Квалитет производа је фактор који знатно утиче на развој неког сектора и не смемо га занемарити. Без одређеног прописаног нивоа квалитета, фирма не може ни да се бори у конкурентској утакмици - тврди Стевановић. - Ценовна конкурентност је тренутно кључна предност Србије. Носиоци конкурентности у дугом року не могу и не треба да буду ниска цена радне снаге и ниски трошкови електричне енергије. Иновација је један дугорочни кључ конкурентности. Што мања цена и што виши квалитет се све више подразумевају, док је иновација оно што у све већој мери раздваја производе једне од других. С обзиром на високо учешће транспортних трошкова у калкулацији цене финалног производа, близина тржишта утиче на конкурентност и ту Србија има предност у географском положају.

Pixabay

АДУТИ КОНКУРЕНТНОСТИ

ЦЕНА, доступност и квалитет радне снаге, енергената и транспорта су кључни фактор конкурентности међу улазним ставкама у индустрији гуме и пластике. Србија има ниже трошкове радне снаге и енергената, упоредиве трошкове транспорта, што јој омогућава да буде при самом врху европске лествице продуктивности.

- Укупна производња Србије је, ипак, ниска. Пољска, Чешка, Мађарска, Румунија и Словачка су апсолутни лидери, и поставља се питање у којој мери су кључни инпути доступни и довољно квалитетни за потенцијални увећани обим производње - сматра Драган Стевановић. - Стога, доступност и квалитет радне снаге, а затим и електричне енергије, представљају кључне вертикалне факторе које треба тангирати како би дошло до раста производње и конкурентности у сектору.

Pixabay

НИСКЕ ЦЕНЕ

СРПСКЕ фирме могу да буду ценовно конурентније од ривала из окружења с обзиром на то:

- да је јединична увозна цена гранулата у Србији нижа него код већине нечланица ЕУ конкурената;

- да су трошкови радне снаге у Србији у сектору гуме и пластике међу најнижима у Европи, што је осетна предност српских произвођача;

- да су трошкови електричне енергије за индустрију међу најнижима у Европи.

Pixabay

ЦИРКУЛАРНА ЕКОНОМИЈА

КРОЗ успостављање циркуларне економије, гума и пластика се могу и након употребе користила као ресурс за сопствену производњу и производњу у другим делатностима. Успостављањем циркуларне економије, која је продужена рука сектора, заокружио би се процес производње, повећала заштита животне средине и директно би се смањила увозна зависност од сировина.

Србија би овај период, обележен брзим растом и пробојем на страна тржишта, на бази ниске почетне основе, јефтиније радне снаге и цене струје, требало да искористи за паралелна улагања у технологију и иновације које би саме производе учинила конкурентнијим.

Pixabay

НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМИ

ГЛАВНИ изазови сектора гуме и пластике

- Нелојална конкуренција, фирме које послују у сивој зони. Пословањем у сивој зони, непријављивањем радника и избегавањем плаћања пореза директно се ствара нефер тржишна утакмица. Те компаније су трошковно и ценовно конкурентније;

- Неадекватна инфраструктура, пре свега енергетска, и недостатак подршке развоју бизниса;

- Застарела технологија и ниске инвестиције;

- Недовољно доступна и обучена радна снага;

- Недовољна повезаност и видљивост фирми.

Драган Стевановић

СТИЖУ ИНВЕСТИЦИЈЕ СА СВИХ МЕРИДИЈАНА

ДИРЕКТНЕ стране инвестиције у овај сектор су у 2017. години биле на завидном нивоу. Према последњим објављеним подацима за прва три квартала у сектор гуме и пластике уложено је 73,1 милион евра.

- Пример једне од најуспешнијих приватизација у држави је приватизација компаније "Тигар", који је у власништву "Мишлена", и који генерише око 50 одсто прихода у производњи гуме - каже Драган Стевановић. - "Тигар тајерс" се може означити као један од успешнијих примера приватизације, јер је фирма окренута ка извозу, више од 300 милиона евра и увећала је број запослених. Тренутно их је 3.500.

Стране директне инвестиције у компоненте од гуме и пластике - "Мишлен", "Купер тајерс", "Митас", "Купер стандард", "Сигит", "Мекапласт", "АД Пластик", "Контитек", "Теклас", "Хачинсон", "Конфециони Андреа", "Норма груп", "Колектор", "Мањети Марели". Стране директне инвестиције у остале компоненте и делове - "Промо Магнето", ПМЦ, "Магна", "Бауерхин", "Џонсон контролс", "Аунде"...