МЛЕКО у Србији, приликом откупа, млекаре не контролишу на присуство хормона, тешких метала, па ни афлатоксина. Те анализе су, сматрају стручњаци, скупе за произвођаче, али не би смеле да буду скупе и за државу, која би то требало да ради у Националној референтној лабораторији. Уз то, одгајивачи, генетичари и прерађивачи, данас, у читавом свету, па и код нас, толико "малтретирају" краве како би дошли до што веће производње млека да су готово дотакнуте биолошке границе, па је здравље исцрпљених крава музара и те како угрожено.

Ово, за "Новости", каже професор Денис Кучевић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, коментаришући стање у српском млекарству. У контролисаном запату, холштајн-фризијска раса крава годишње даје око 6.500 литара млека, а сименталска око 5.800 литара. Оне краве које нису у селекцијском програму дају и до две хиљаде литара мање млека на годишњем нивоу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Антибиотике уносимо и кад тога нисмо свесни, у месу, млеку...

Оно што Србији недостаје, сматра професор Кучевић, јесте независна национална лабораторија за контролу млека.

- И даље млеко контролишу млекаре, и то на присуство оних ствари које се плаћају, а то су садржај млечних масти, протеина, соматских ћелија и укупан број микроорганизама - говори наш саговорник. - Колико и да ли држава има увид у ту контролу, и да ли у те резултате можемо да се поуздамо, не знамо. Млекаре контролишу млеко на присуство антибиотика, али не и на хормоне, јер то није обавезно, као ни на афлатоксине. Независна лабораторија би донела бољу контролу сировог млека, обезбедила би регуларности приликом плаћања, и то би био стимуланс за фармере, да производе квалитетније.

Употреба хормона без званичног ветеринарског рецепта и дијагнозе је забрањена, а да ли се они и дају, требало би да зна ветеринарска инспекција. Ипак, хормон раста може да повећа производњу млека и за 20 одсто.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Због жеге засушиле краве

ПАШЊАЦИ ЖИВОТИЊЕ које су биле на ливади и пашњацима имају много квалитетније млеко од оних које су затворене. Иако је нутритивни квалитет затворених и оних које су на слободи исти, постоји став међународних институција да је енергија пуштених крава које се налазе на свежем ваздуху много боља од оних у шталама - каже професор Кучевић. - Из хране све долази, а мириси силаже преносе се на млеко - објашњава професор Кучевић. - Зато Србија треба да искористи својих 800.000 хектара зелених површина и да животиње врати на ливаде и пашњаке.

- Краве се данас више малтретирају да дају млека него раније, и то је тако свуда у свету - истиче професор Кучевић. - У Србији је тек око 20 одсто крава у контролисаним условима, све остале су у слободном узгоју, где има много више укрштања раса. У односу на ЕУ, наша земља и даље није на задовољавајућем нивоу, јер краве у окружењу дају од 7.500 до 8.000 литара млека годишње. То је још физиолошки нормално. У Израелу та производња долази и до 11.000 литара млека годишње по крави.

Како објашњава професор Кучевић, селекцијом раса добили смо краве које имају високу производњу млека, али смо изгубили део који се односи на репродукцију. Тако, уколико би требало после тељења да остану бремените за 80 дана, оне то не могу, већ је потребно да прође 130 дана. Краве које дају млеко имају слабе ноге, проблеме са папцима, мање су отпорне према одређеним болестима, лошије подносе високе температуре.

- Скраћени животни век је још једна негативност високе производње - говори професор Кучевић. - Раније су краве холштајн-фризијске расе живеле и до 10 година, а сада је њихов животни век спао на три или четири године. Сименталке живе дуже, од шест до седам година, а некад чак и 10. Интензивна производња, висока насељеност у шталама и менаџерске одлуке одлучују највише о животу ових крава.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Брука: Просипају млеко, јер немају коме да га продају!

ПРЕЈАК ТЕМПО

КРАВЕ све теже подносе темпо да свакодневно дају 50 литара млека. А да би се добио литар млека, кроз виме мора да проциркулише 700 литара крви. То је превелико оптерећење за метаболизам и организам. Краве су раније давале од 12 до 15 литара млека дневно - казао је професор Кучевић.


УПРАВА ЗА ВЕТЕРИНУ: ОБАВЕЗЕ ПРОИЗВОЂАЧА

ПРОИЗВОЂАЧИ и прерађивачи млека имају обавезу да на основу сопствених планова самоконтроле врше испитивање млека на присуство микроорганизама, антибиотика, забрањених супстанци, тешких метала и осталих супстанци, које путем млека могу имати утицаја на здравље људи. "Анализу млека" ради лабораторија која за то поседује одређену акредитацију метода и опреме - кажу у Управи за ветерину Министарства пољопривреде.

Како тврде, у млеку се не испитује присуство хормона, јер се они преко млека не излучују, па их је немогуће утврдити.

- Зато се контролно испитивање хормона врши у урину и јетри крава и јунади као део државног мониторинга/узорковања које врше ветеринарски инспектори - кажу у Управи.