Министар енергетике и рударства Александар Антић оценио је вечерас да пројекат гасовода „Турски ток“ постаје све реалнији.

Трудим се да увек будем реалиста. Сви кораци и све тенденције, сва дешавања и у Бугарској и спремност Мађарске да буде део тог пројекта, као и кореспонденција да се он реализује у складу са Трећим енергетским пакетом, иде у прилог да тај пројекат постаје све реалнији“, казао је Антић за телевизију „Прва“.

Пролазак гасовода "Турски ток" преко територије Србије, који председник Александар Вучић сматра највећом развојном шансом Србије, све је извеснији, пошто су мадарске власти и руски "Гаспром" потписали споразум о продужетку крака тог гасовода преко територије Бугарске и Србије до Мађарске.

Нови гасовод за транспорт природног гаса до Мађарске би требало да буде завршен до краја 2019, а Србија и Бугарска су већ потписале споразуме потребне за отпочињање планова за гасовод“, изјавио је недавно мадарски министар иностраних послова Петер Сијарто.

Председник Вучић је пре пар дана изјавио да је, након неуспеха са "Јужним током", за Србију од кључног значаја нови договор, о чему је, како каже, разговарао и са директором Гаспрома Алексејом Милером и са бугарским премијером Бојком Борисовим.

Он је најавио да ће „Турски ток" бити тема његових будућих разговора током посете Турској, а највероватније и у Солуну.

Дакле, Руси раде "Турски ток" и они преломе цевовод близу турско-бугарске границе и он иде ка Истанбулу и највећим турским градовима. Раније је била идеја да се даље иде кроз Турску, Грчку, Македонију и Србију. Данас постоји још реалнија идеја пошто Бугари праве Европски центар за примање гаса са различитих страна. А највећим делом је то руски гас“, објаснио је недавно Вучић.

Према његовим речима, Бугари су нашли мудро решење, за које, како верује, имају подршку и Немачке.

Србија би у том случају преузела гас на граници са Бугаском и зато би морала да сагради гасовод, сама или, на пример, уз помоћ Русије, што би било лакше, додаје Вучић.

Дакле, на граници примимо 9,8 милијарди кубних метара гаса. Ми смо транзитна земља, али од нас иду кракови ка Републици Српској, Босни и Херцеговини, Приштини, Хрватској и добијамо транзитне таксе. Сваки гасовод који пролази кроз Србију нама одговара, али ово је најбоља варијанта. Ово је велика развојна шанса за нашу државу, економију, индустрију. Комплетну гасну мрежу бисмо изградили“, рекао је недавно председник Србије.

СРБИЈА И ТУРСКА - ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА ЈАЧАЊЕ САРАДЊЕ

Министар рударства и енергетике Александар Антић је, током боравка у Истанбулу ради учешћа на Светском нафтном конгресу, имао билатерални разговор са министром рударства и енергетике Турске, Бератом Албајраком.

Како је саопштено, разговор је протекао у пријатељском и садржајном разговору, а двојица министара потврдила су добре и пријатељске односе између две земље.

Турски министар нагласио је да је Србија за Турску кључна земља на Балкану, с којом жели даље јачање свестране билатералне сарадње.

Потврда тих односа биће и сутрашњи сусрет председника Србије Александра Вучића и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, као и учешће председника Србије на Светском нафтном конгресу у Истанбулу.

Обострано је оцењено да између две земље постоје велики потенцијали за даље јачање и унапређење сарадње на свим пољима, а посебно у области енергетике.

Министар Антић је пренео заинтересованост Србије за диверсификацију гасног снабдевања, и у том смислу заинтересованост за сарадњу са Турском.

Договорено је да о питањима од највећег интереса на пољу енергетске сарадње двојица министара одреде сараднике који би били у непосредном контакту.

Двојица министара су се договорила да се до краја године одржи билатетални састанак у Београду, или Истанбулу, како би се наставили разговори.

АЛБАЈРАК: ТУРСКИ ТОК КЉУЧАН ПРОЈЕКАТ

Турски ток биће кључан пројекат да се осигура снабдевање Турске гасом и да се диверсификују руте гаса ка Европи, рекао је данас турски министар енергетике Берат Албајрак на свечаном отварању Светског нафтног конгреса у Истанбулу на којем ће учествовати и председник Србије Александар Вучић.

Овај пројекат предвиђа изградњу гасовода преко Црног мора до европског дела Турске и даље ка граници са Грчком, преноси ТАСС.

Деоница испод мора биће дуга 910 километара а копнени део пролазиће кроз Турску у дужини од 180 километара.

Међувладин споразум о Турском току Русија и Турска су потписале 10. октобра 2016. године. Први део предвиђен је за снабдевање турског тржишта гасом, а други за јужну и југоисточну Европу.

Сваки огранак имаће капацитет од 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње.

Укупни трошкови пројекта процењени су на око 11,4 милијарди евра.