За две деценије „Телеком” дошао до десет милиона корисника

ТЕЛЕКОМ Србија послује пуних 20 година. За то време вишеструко смо увећали број корисника, са два милиона на десет милиона грађана и фирми који користе различите услуге "Телекома" у региону. Уз фиксну телефонију, која је била једина у нашој понуди током 1997. године, па преко мобилне телефоније, стигли смо и до дистрибуције ТВ садржаја, услуга брзог интернета, али и нових, савремених сервиса које нудимо корисницима у корак са светом. Већ четири године "Телеком" на тржишту телекомуникација у Србији држи тржишно учешће од 46 одсто. И не посустаје, већ планира нове инвестиције и нове услуге.

Овим речима генерални директор "Телекома Србија" Предраг Ћулибрк, у разговору за "Новости", сумира претходне две деценије постојања једине домаће телекомуникационе компаније, назвавши је озбиљном корпорацијом која данас, са својих 14 зависних фирми, послује у шест земаља региона.

* Како послују две фирме ћерке "Телекома" у Босни и Херцеговини и Црној Гори?

- Откако је поделом некадашњег ПТТ система, 1997. године, на "Пошту Србије" и "Телеком Србија", настала ова компанија, њен развој кретао се у два правца. Један је развој нових услуга и сервиса, а други освајање региона. Кроз аквизицију "Телекома Српске" постали смо власник компаније у суседној БиХ. У мобилној телефонији пружамо услуге у целој БиХ, док смо у фиксној оријентисани на подручје где имамо инфраструктуру, а то су подручје Брчко дистрикта и Република Српска. Ту смо дефинитивно лидери по пружању услуга интернета, ТВ и фиксне телефоније, док нам је у мобилној телефонији тржишно учешће изнад 90 одсто. Квалитетну утакмицу у мобилној телефонији играмо на тржишту целе БиХ.

* А Црна Гора?

- На тржиште Црне Горе ушли смо купујући трећу лиценцу, и тржишну утакмицу водимо са два велика "играча" - норвешким "Теленором" и "Дојче телекомом", и од нуле смо дошли до позиције од 29 одсто тржишног учешћа. Ту још има простора за раст. И управо на црногорском тржишту смо се оријентисали на развој кабловске инфраструктуре.

* Аквизиције "Телекома" нису биле само географске.

- Кроз аквизиције, пре свега канала Арена спорт, добро смо позиционирани, и међу две смо најпознатије спортске ТВ куће на простору бивше Југославије. Такође, однедавно смо почели да пружамо финансијске услуге кроз аквизицију МТС банке.

* Ко је циљна група ваших клијената из угла банке?

- Нама није фокус само на младим, урбаним корисницима из Београда, Новог Сада и Крагујевца, на пример. Нама је циљна група сваки грађанин Србије, па покушавамо да направимо спрегу између дигиталног и онога што људи у нашој земљи тренутно користе. Зато МТС банка неће наплаћивати ни динар провизије за подизање новца са било ког банкомата, било које банке у Србији, а одржавање рачуна биће бесплатно, као и плаћање путем електронског и мобилног банкарства. Ускоро ћемо у понуди имати и кеш кредите, чије ће рате моћи да се плаћају кроз месечни рачун за телефон.

* И ове године планирате исплату дивиденди?

- Током четири године, откако сам на челу "Телекома Србија", исплатили смо 300 милиона евра дивиденди, инвестирали смо 500 милиона евра, док смо дуг компаније смањили са 700 на 300 милиона евра. Ове године планирамо исплату 11 милијарди динара дивиденди, од којих држави припада осам милијарди. Грађани који су добили бесплатан пакет акција "Телекома" добиће по 362,7 динара од профита наше куће.

* Покренули сте значајне инвестиције за фиксну инфраструктуру.

- Прошле године смо потписали уговор вредан 150 милиона евра са компанијом "Хуавеј". Предвиђено је да се током три године ради на унапређењу квалитета фиксне инфраструктуре која ће обезбедити бржи приступ интернету. То је неопходно за увођење сада доступних, али и оних тренутно незамисливих, нових услуга, о којима тренутно не можемо ни да сањамо. Од електронских услуга, па до виртуелне реалности, гејминга, вештачке интелигенције... Та инфраструктура подразумева довођење оптичких каблова до што више домова у Србији. Лане смо их уградили око 1.500 километара. То ће све утицати на повећање квалитета укупног пословног амбијента у Србији.

* На који начин?

- Процене су да пораст удела корисника широкопојасног интернета за 10 одсто повећава бруто домаћи производ једне земље за један проценат. А да дупло бржи интернет утиче на раст БДП за 0,3 одсто.

ЋЕРКА ФИРМА НА КОСОВУ

* Какав је "на терену" резултат Бриселског споразума када је реч о телекомуникацијама?

- Бриселским споразумом омогућено нам је да "Телеком Србија" на подручју КиМ легално послује, уместо на 22 локације, на око 30, док ће број базних станица са 26 порасти на 79. Тако ће и тамошњем становништву у наредних неколико недеља бити доступан 4Г сигнал мобилне МТС телефоније. На тај начин ће наши људи добити квалитетан сервис и у јужној српској покрајини. Такође, јужно од Ибра, где су биле прекинуте све фиксне мреже "Телекома", сада је први пут после седам-осам година и ова инфраструктура повезана и наши људи без проблема могу да се путем фиксних телефона чују са фамилијом и пријатељима у остатку Србије.