Неимарска чуда у Грделичкој клисури

НИ мање трасе ни сложенијег посла. На траси дугој око 26 километара, окружен брдима, јужни крак Коридора 10 се последње две године буквално провлачи кроз Грделичку клисуру. Вијуга током Јужне Мораве, провлачи се испод далековода, прескаче железничку јужну пругу, "шурује" са локалним путевима и постојећом магистралом, којом се паралелно несметано одвија саобраћај.

Кад ауто-пут, крајем године, буде завршен, возачи ће пролазити много брже и безбедније, али све што је урађено у Грделичкој клисури памтиће највише вредни неимари из Србије, Републике Српске, Бугарске и Шпаније. Примењено је све што може да се замисли у путној привреди.

Око 5,7 километара ове деонице чине 33 моста. Толики пут морали су да пређу и радници на изградњи два тунела, са по две тунелске цеви. Долине Џемен до и Врла премостиће конструкције дуге око пола километра на стубовима високим чак 62 метра, док се стабилност косина околних брда обезбеђује на више од 130.000 метара квадратних. Биће употребљено 1.336 носача за мостове, од којих је сваки тежак између 95 и 110 тона, и укопано око 3.600 шипова укупне дужине 42 километра.

- Никада нисам био на захтевнијем градилишту и не верујем да ћу икада бити! Ово је круна моје професионалне каријере и на то сам веома поносан. Чинимо све да убрзамо посао. Ради се у две смене, али је у клисури свака фаза изградње специфична и непоновљива. Заиста невероватно искуство - каже Осман Касић (55) из Беле Паланке, који је претходних 30 година провео на градилиштима широм бивше Југославије, Ирака и Марока.

Вишедеценијско искуство има и Синиша Пејчић, али се са појединим пројектним решењима први пут срео у каријери. Док нам показује брдо обезбеђено бетонским сандуцима, објашњава да се они укопавају до дубине од 25 метара и пуне арматуром и бетоном, а онда се каскадно стиже до висине од чак 60 метара и тако у ширину близу пола километра.

- Овде сам дошао са деонице од Пирота до Димитровграда, али захтеви које смо имали тамо нису ни десети део ових у клисури. Специфична су и решења за прикупљање атмосферских вода, са којима сам се први пут овде срео - прича Синиша.

Машине свакодневно буше тунел "Манајле", који ће, када буде завршен, бити дуг равно 1,8 километара,фото И.Митић

Много је места у клисури на којима долази до преклапања електро, телекомуникационих, водоводних и канализационих инсталација. Нови ауто-пут се на два места, од по једног километра, поклапа са пругом, односно магистралом.

- Пруга је измештена у августу прошле године, док ће постојећи магистрални пут, који постаје алтернативни за потребе локалног становништва, бити померен у брдо, на висину од 25 метара, што такође захтева тешке и веома обимне радове. Нова траса ауто-пута Јужну Мораву мостовима прелази 11 пута, а граде се и две петље за Предејане и Владичин Хан - објашњава Дарко Шубаревић, заменик шефа пројекта "Југ" у "Коридорима Србије".

Машине свакодневно буше тунел "Манајле", који ће, када буде завршен, бити дуг равно 1,8 километара,фото И.Митић

Марјан Крстић (27) из Сурдулице, помоћник пословође, крај моста Џемен до, дугог 495 метара, објашњава да носаче, који се бетонирају на лицу места, преко изграђених делова моста превозе лансирном решетком и тако испуњавају простор између стубова.

- Исти систем се примењује и на мосту Врла. Да бисмо изградили стубове, од којих су неки високи и 60 метара, морали смо да поставимо шипове на дубини од 20 метара, а у темељ сваког стуба да уградимо 200 кубика бетона - каже Крстић.

У овај мост је уграђено 8.275 тона гвожђа и око 50.000 кубика бетона. Нешто јужније је 150 метара дужи мост и ту нам Марјан показује на делу оно о чему нам је говорио. Радници раде на висини од 70 метара, па су од пада осигурани заштитним ужадима. Сви нас уверавају да оваквог грађевинског подухвата дуго у Србији није било.

Изградња заштитних косина,фото И.Митић

- Дуго нисмо имали овако велике пројекте, тако да је овај у клисури прилика за све, од пројектаната до инжењера и радника. И на нашој деоници је било много изазова због којих смо примењивали неке ствари које се раде веома ретко, као што су специфична сидра и микрошипови - прича Раша Раденковић, (29), грађевински инжењер из Ваљева.

На истој деоници о изградњи осам мостова брине грађевински инжењер за конструкције Јелена Манић (35), из Ниша. Каже да је посао тежак, али то не значи да није за жене.

- Иза мене ће бити искуство које никада нећу заборавити. Памтићу константну борбу са реком и подземним водама које смо уз помоћ великих пумпи морали да испумпавамо. Уз подршку породице се све може, па бих поручила колегиницама да немају разлога да овакве послове избегавају - смеје се Јелена док нас води преко "свог" најдужег моста од 420 метара.

Нови пут пресеца Грделичку клисуруфото И.Митић

Њен колега Милош Златковић (30), из Бора, на својој деоници има 11 мостова, од тога два дужине 520 и 495 метара. Ту се примењују најдужи напрегнути носачи у Србији, од 49 метара.

- Ово ми је други пројекат у каријери, али га никада нећу заборавити и верујем да нећу ни наићи на озбиљнији. Само на нашој деоници имамо више од 1.000 фундираних шипова чији пресек достиже и до метар и по - истиче Милош.

Марјан Крстић, Дарко Шубаревић, Осман Касић,фото И.Митић

Грделичка клисура имаће и најдужи тунел у Србији, "Манајле", од 1,8 километара. Лева тунелска цев је пробијена у септембру прошле године, док је у десној остало још око 110 метара. Иста компанија је пробила и обе цеви у тунелу "Предејане", чија је просечна дужина тачно километар.

- Оба тунела смо радили по новом аустријском моделу и он се примењује када геологија на целој траси није иста. Све што можете да затекнете у геологији, од земље до чврстих стена, ми смо нашли у ова два тунела. Много проблема смо имали са подземним водама, па смо због тога морали да радимо цевни штит. Убризгавали смо бетон који привремено држи таваницу, па тек онда копали и све време радимо са обе стране. Свуда смо се срели. Нигде се нисмо мимоишли, па се надам да нећемо ни овде - шали се Јорад Петковски (38) коме је ово, за 15 година рада, девети тунел.

Интензивни радови у клисури трају од јутра до мрака,фото И.Митић

СА пробијањем тунела посао свакако није готов. После примарне облоге за пробијање стена, тренутно се ради секундарана облога и њихова укупна дебљина се креће од пола до 1,1 метар. За Грделичку клисуру радници кажу да је прелепа, али ћудљива, да ју је тешко укротити. Додају да ће, без обзира на све, на време бити пуштена у саобраћај...

Јорад Петковски крај иконе заштитника тунела,фото И.Митић

ИЗГРАДЊА Коридора 10 кроз клисуру подељена је у шест деоница. Две чине тунели и гради их бугарска компанија "Еуро Алијанс", а остале четири су поверене шпанским компанијама "Азви" и "Рубао", "Трејс" из Бугарске и "Интеграл" из Бањалуке. У време највећег интензитета радова овде је ангажовано 450 машина и камиона и 1.150 радника, највише из Србије.