СРБИЈА ће у наредних деценију и по трошити чак седам терават-часова више струје него данас, што значи да ћемо сваке године имати већу потрошњу киловата за око један одсто. У исто време, прогнозе су да ћемо тада производити готово исту количину електричне енергије као сада.

Ово показује План развоја преносног система Републике Србије за период 2017-2026. године који је урадило јавно предузеће "Електромреже Србије" (ЕМС), а који иде до 2031. године. Студија је тренутно на анализи у Агенцији за енергетику, која је објавила јавну расправу. Документ је отворен за све примедбе, предлоге и сугестије у наредних месец дана.

- Агенција на крају јавне расправе треба да да своју сагласност - објашњава Љубо Мачић, председник Агенције за енергетику. - Не могу у току процеса да коментаришем План, али очекујемо да ћемо добити одређене предлоге јавности у наредних 20 дана. Расправа се у овом случају објављује да би се потенцијално и јавио неки заинтересовани учесник који жели да прикључи већи објекат на енергетску мрежу а да то није ЕПС. Мислим на велике учеснике на тржишту струје.

План обрађује целокупни енергетски систем Србије, а најзанимљивији део је управо у вези с прогнозом потрошње киловата која би могла да буде проблематична.

- Прогнозирана потрошња у 2031. години варира од 44,3 до 472, терават-часова, у зависности од сценарија, и показује тренд раста - наводи се у Плану ЕМС. - Посматрајући сценарио средњег раста БДП, просечна годишња стопа пораста потрошње електричне енергије је 0,9 одсто. Резултати сценарија конзервативног развоја производње показују да у режиму зимског врха постоји проблем с негативним вредностима преосталог капацитета.

ИЗГРАДЊА У ТЕНТ? ИДЕАЛНО би било да термоелектрана која би се градила буде ТЕНТ Б3, јер се у близини налази угљенокоп, сматра Слободан Ружић.
- Разматрали су Штаваљ, Ковин и остале послове, али они су на дугом штапу - додаје директор "Енерџи сејвинг групе".
- Изградња мора да почне већ 2020, јер ћемо проблем имати већ три године касније, када ће стари блокови масовно почети да се гасе.

Студија даље говори да се после 2023. године не очекује да нова термоелектрана буде направљена.

- Овај сценарио показује колико је критично даље одлагање инвестиција у нове капацитете, имајући у виду да, у складу са европским директивама, неки капацитети у наредним годинама излазе из погона - даље стоји у студији.

Према речима Слободана Ружића, директора "Енерџи сејвинг групе" и некадашњег саветника у Министарству енергетике, ови показатељи јавно говоре да морамо да изградимо барем још једну термоелектрану:

- Почеће да расте потрошња како се буде опорављала привреда, и томе се сви надамо, иако су на снази мере штедње струје и енергетске ефикасности. Неизбежно је да се затворе погони у "Колубари" и ТЕНТ, јер су застарели. Чак и када отворимо нови електрану у "Костолцу", Б3, снаге 350 мегавата, имаћемо минус у производњи. Требаће нам још једна термоелектрана која ће имати минимално 620, а идеално би било 900 мегавата. Реч је о два или три пута већем погону од оног који се сад гради.