ХОТЕЛИЈЕРСТВО је и у Србији постало уносан посао. Да може бити златни рудник, препознали су и многи домаћи бизнисмени, па су своје послове разгранали ка овој грани привреде. Највише се гради у престоници, која сада личи на светске метрополе, бар када је реч о луксузним објектима. Хотела у Београду сада има довољно, али већем броју гостију се сви још надају.

Да овај посао може бити профитабилан сматра и бизнисмен Петар Матијевић, власник истоимене месне индустрије, који је недавно купио зграду "Југоекспорта" на Тргу републике и планира да је претвори у хотел са четири звездице.

- Број страних туриста из године у годину расте, а све је више пословних људи који долазе у Београд - каже Петар Матијевић. - Од зграде "Југоекспорта" ћу направити хотел за четири звездице иако ће изгледати као да има шест. Хотелијерство у Београду је перспективно, верујем да ће да доживи експанзију и да ће све више људи долазити у престоницу. Надам се да ћемо хотел отворити до краја године.

Хотелијерство, ипак, нису само звездице. Када се стави све на папир, објашњава Мирољуб Алексић, успешни српски привредник и власник "Алко групе", хотелски бизнис није профитабилан на "кратке стазе", јер има значајно дужи рок враћања уложених средстава. Чак и до 15 година. Изузетак су луксузни хотели, са високим ценама, где се тај рок скрати.

- Да бисте брже повратили уложена средства у хотелијерству, потребно је да имате врхунску понуду, на светском нивоу - каже Алексић. - Да се понуди више него што гост очекује. Да кроз хотелске и друге туроператере гости хвале те хотеле, јер само они задовољни представљају најбољу препоруку овом бизнису. Хотелијерство је као грана у расту и развоју. Приходи од туризма прошле године били су 1,1 милијарду евра, што је значајан раст, али симболичан у односу на Турску, Шпанију или Мађарску, која је кроз бање развила приход од 12 милијарди евра. Мађари и ми имамо исти потенцијал развоја бањског туризма, када је реч о извориштима топле воде. Ту, међутим, нико није улагао, приватизација није урађена на време, нема добре инфраструктуре, бање су оронуле и једним делом потпуно запуштене.

Да треба улагати у хотелијерству препознали су и у "Делта холдингу". Према речима Живорада Васића, потпредседника ове компаније, који је у власништву бизнисмена Мирослава Мишковића, Београд има више хотела него што има гостију.

"Гранд" - Копаоник

- Циљ и велика нада у овом послу јесте да се реши проблем око конгресног туризма, који ће моћи да угости и до 10.000 људи - сматра Васић. - Када се то заврши, хотели неће имати битку за себе, већ ће бити распродати сви градски капацитети. Тада почиње да живи и туризам. Хотели у Београду су једна стабилна инвестиција, јер данас ко има новац, чак и када га стави у банку, камате су негативне. Улагања у "рил естејт" нису лоша опција, али хотели нису инвестиција која враћа новац брзо. Просечна цена ноћења у Београду је значајно нижа него у Риму или Бечу. Али је слична цена градње.

И чувени ланац хотела "Хилтон" ускоро ће отворити врата гостима у Београду.

- Већина аналитичара је забринута, сви данас срљају у хотелијерство, али треба да схвате да се кроз хотелијерство креира ново тржиште и нова понуда у Србији - рекао је Бојан Миловановић, испред пројекта "Хилтон" и компаније "Белага". - Значај изградње хотела "Хилтон", чији смо камен темељац поставили прошле године, није само у вредности инвестиције од 70 милиона евра, већ и у мојој жељи и жељи компаније "Хилтон ворлдвајд" да Србија буде сидро стабилности у региону. Тиме ћемо успети да оправдамо поверење које свет има у Србију. Не ради се само о 300 нових радних места, већ о много већем броју, јер ће на овом пројекту радити наше компаније и добављачи са српском робом, који ће да запошљавају своје људе.

"Хилтон" - Београд

Миловановић наводи бенефите овог посла.

- Желимо да "Хилтон" постане бизнис центар наше земље, и главно одредиште утицајних пословних људи из целог света, што ће подстаћи развој инвестиционе климе у земљи.

Престижни "Хилтон" у центру града чије отварање очекујемо следеће године, први је хотел са пет звездица који се гради у престоници после 30 година. Његова предност је и у томе што има више од 300 паркинг места под земљом.

ПРЕСТОНИЦА НАЈТРАЖЕНИЈА

ПОЗНАТО је да је туризам једна од ретких привредних грана која бележи константни раст, чак и када је присутна економска криза, што је посебно приметно у дестинацијама каква је Србија - каже Никола Аврам, директор хотела који послују у саставу "МК групе". - Интерес страних туриста за Београд и Србију расте из године у годину, и тек ће бити популарне као европске туристичке дестинације, због чега су логична и велика инвестирања у хотелски бизнис. Оно чему ћемо тежити јесте успостављање стабилне компаније која би обезбеђивала врхунски хотелски менаџмент и контролисано спроводила наше стандарде за све дестинације и све карике у постојећем и будућем систему.

"Извор" - Аранђеловац

БАЊЕ НЕИСКОРИШЋЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛ

КАКО прича Алексић, бање су велики потенцијал Србије, али да би оживеле потребне су огромне паре и време. Али, и да имате пријатељски настројену локалну средину, што у Србији није случај.

- Држава је рекла да ће помоћи онима који улажу у туризам, али су локална администрација и бирократија, непремостиво искуство - прича Алексић. - Њих не интересује развој бања, већ шта могу да ураде за себе. Потребно је и сузбити сиву економију, а не да у Врњачкој Бањи, на сваком кораку има нелегалних апартмана, више од 15 хиљада, а да се кључеви размењују у Београду. Ту нико не плаћа ни порез, ни таксе. За хотеле је битно да заузмете добру локацију. Тада и некретнина вреди, а кад не доноси профит, уколико је добро направљена, расте јој вредност.

Мона - Златибор

ДА ЈЕ ВИШЕ ПОСЕТИЛАЦА

- ДО пре осам година у Београду је било мало хотела и деловало је као да је то посао будућности - истиче Томислав Момировић, директор "Мона хотел менаџмента". - Тржиште сада расте, али не и број гостију. Попуњеност у београдским хотелима је између 30 и 40 одсто. Много је хотела отворено, цене не прелазе 100 евра, а некада су биле и 200 евра за ноћ. Када се буду отворили сви хотели у Београду који се граде биће изузетно тешко пословање. За разлику од Београда, у Србији је понуда изузетно мала, па би могла да буде атрактивна за посао. Нарочито за хотеле са високим капацитетима и добрим садржајем. А, да би био добар посао са хотелима, морате да имате и некретнину на врхунској локацији.