Србија има обавезу да од августа 2018. почне да исплаћује штедише целе бивше СФРЈ. Према закону који се у Скупштини усваја по хитном поступку, наша земља мора да намири све који су чували новац у српским банкама, без обзира на то у којој републици су се филијале налазиле. У питању су девизни депозити од око 310 милиона евра, положени до 27. априла 1992. У тај износ урачуната је и камата до 2016.

Стара девизна штедња грађанима бивше Југе, према предлогу закона, требало би да се исплаћује кроз обвезнице у десет полугодишњих рата, од 31. августа 2018. до 28. фебруара 2023. Вредносне хартије гласе на име и преносиве су, што значи да са њима може да се тргује на берзи. Конверзија валута у којима је положена девизна штедња у евре, обавиће се по међувалутним односима према средњем курсу динара из курсне листе НБЈ која је важила 1. јануара 2002.

Штедишама следује каматна стопа из уговора, а ако је непозната, зарачунава се пет одсто годишње до 31. децембра 1997. Сваки штедиша добија два одсто годишње камате од почетка 1998.до 31. маја 2016. Додатних 0,5 одсто штедише добијају и за период од 1. јуна ове године па све до рокова доспећа рата обвезница.

Србија мора да донесе закон и да исплати штедише из бивших република СФРЈ, јер су пресудом Европског суда за људска права која је постала правоснажна у јулу 2014, Словенија и Србија добиле обавезу враћања девизне штедње из времена СФРЈ грађанима Хрватске и БиХ.

ОД СЛОВЕНИЈЕ НИШТА ЗА СРПСКЕ ШТЕДИШЕ СТАРУ девизну штедњу грађанима бише СФРЈ мора да исплати и Словенија. Буџетом ове државе, предвиђено је 320 милиона евра које ће крајем ове и у 2017. исплатити штедишама у БиХ и Хрватској. Словеначке банке имале су штедише из Србије, јер је код нас радила Славија банка која је била у власништву ове државе. Наследник ове банке је Нова љубљанска банка. Зашто је европски суд у Стразбуру изузео грађане Србије са списка штедиша словеначке банке, није познато. Стручњаци сматрају да нико из Србије није покренуо поступак за наплату.

Министарка Ана Брнабић изјавила је да Србија по основу пресуда Европског суда за људска права мора да држављанима бивших република Југославије исплати стару девизну штедњу и да би, уколико не дође до те исплате, односно доношења Закона о регулисању јавног дуга СР Југославије по основу девизне штедње, Србија могла да буде додатно оптерећена "за 30 до 40 милиона евра".

- Србија, наравно, није срећна због тога, али мора да испуњава пресуде суда у Стразбуру, и ради поштовања пресуда тог суда, али и ради свог имиџа, али и да би материјална штета била мања - рекла је Бранабићева.

- Србија треба да исплати штедњу која је положена у Инвестбанци, која је пословала на територији бивше СФРЈ - каже Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији. - Како је та банка у стечају, значи да обавезе падају на терет државе.

Осим исплате старе девизне штедње у републикама бивше СФРЈ, новим законом је предвиђено да се врате и депозити грађана који су их положили у Јубанци Косовска Митровица. Влада ће одредити банку која ће сервисирати девизну штедњу клијента ове банке.

ПОТРАЖИВАЊА

ШТЕДИШЕ ће своја потраживања по основу старе девизне штедње моћи да пријаве у року од годину дана. Уз пријаву, имају обавезу и да доставе и потврду надлежних органа и институција бивше СФРЈ о томе да штедиша није већ остварио своје право по основу старе девизне штедње, нити да му је оно признато од бивших репиблика СФРЈ.