У ЗАШТИТУ задужених у швајцарцима које су банке оштетиле, први пут стала је и држава. Републичко јавно тужилаштво поднело је захтев Врховном касационом суду да преиспита законитост пресуде којом корисник овог кредита може бити обештећен само превременом отплатом кредита, уместо да му буде враћен новац који му је незаконито узет.

Прва пресуда у корист задужених у "швајцарцима" донета је у фебруару ове године у Новом Саду. Основни суд у овом граду, међутим, одбио је захтев да се банка обавеже на исплату свега што је незаконито стекла одређеним уговором са корисником кредита. Тај износ је у ствари разлика између износа који је задужени исплатио по основу уговора о кредиту и износа рата које би се добиле уз примену усклађивања променљиве каматне стопе са кретањем либора за швајцарски франак. Наравно, са законском каматом на сваки појединачни износ каматне стопе за цео утужени период.

- Чињеница је да је тужена банка поступила по одлуци Народне банке Србије о мерама за очување стабилности финансијског систама у вези са кредитима индексираним у страној валути - пише у захтеву Републичког јавног тужилаштва. - Укупан износ средстава који је више наплаћен урачунат је у превремену отплату кредита, а то је без значаја за примену института неоснованог обогаћења из члана 210. Одлука НБС уређује однос између НБС и пословних банака, али НБС не уређује односе између тужиоца и тужене банке. На тужиоцу као повериоцу је право да од тужене банке захтева испуњење обавеза. Тужилац захтева повраћај износа за који се тужени неосновано обогатио.

У образложењу захтева Тужилаштво констатује да је тужилац, односно оштећени корисник кредита у швајцарским францима, могао да прихвати нови план отплате са умањеном главницом, али да је то била могућност, а не и његова обавеза. Тужилаштво указује да је одлука НБС необавезујућа у односу банке и корисника кредита.


ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА

Како сматрају у Тужилаштву, задужени има право да прихвати превремену отплату кредита, али то никако није обавеза. Јер, према Закону о облигационим односима, оштећени има право да од банке тражи натраг све што је незаконито стекла. Тужилаштво се позива и на Устав РС и загарантовано право мирног уживања својине и других имовинских права грађана, као и на Европску конвенцију за заштиту људских и мањинских права, сматрајући да је корисник кредита у конкретном случају незаконито лишен своје имовине.