ДРЖАВНЕ апотеке иду у руке приватника. Ово је реална судбина установа за продају и дистрибуцију лекова, које су последњих година нагомилале вишемилионске дугове. Да је овај сценарио у игри за "Новости" је потврдила и Ана Брнабић, министар државне управе и локалне самоуправе.

- Приватизација је отворена опција на столу, мада је реч о компликованом политичком питању - каже Брнабићева.

До пре неколико година махом су биле успешне установе, а сада су листом стигле до просјачког штапа. Државне апотеке тренутно касне у исплати чак 18,5 милиона евра добављачима. Толико новца је стигло на наплату, али су укупне обавезе много веће - 45,6 милиона евра. Решење проблема поверено је радној групи у којој су представници министарстава здравља, финансија и државне управе. Поједине локалне самоуправе, попут Шапца, спремне су да своје апотеке уступе - приватницима.

Како "Новости" незванично сазнају, предлог Министарства здравља биће да апотекарске установе остану државне, али да се уведе професионални менаџмент и створе услови да буду конкурентне на тржишту. Министарство здравља ће тражити да марже државних апотека буду такве да могу "да преживе". Још се не зна о којем проценту је реч. Тренутно, марже за већину лекова на рецепт су 12 одсто, на помагала четири, а на цитостатике шест одсто.

Министарка Брнабић објашњава да је последњи покушај решавања обавеза апотека био 2006, тако што су пребачене у јавни дуг.

- Дугови су нарасли и сада су с каматама достигли 11 милијарди динара у 25 локалних самоуправа. Једина добра ствар је у томе што проблем не постоји у свих 145 установа - каже Ана Брнабић. - Само месечна камата на дуг износи 250 милиона динара. Нико то није решавао, јер је једноставно упадао у правни јаз. Локалне самоуправе су оснивачи апотека и оне су у дуговима, Министарство здравља и РФЗО кажу да то није њихов проблем зато што су те лекове већ платили добављачима. Апотеке су новац дале за плате, кречење, а не за добављаче. Ако локалне самоуправе почну да враћају дуг, то не сме да буде из њихових буџета, већ да у оквиру законских норми иду на јавно-приватно партнерство или издавање тих апотека. Не могу се приватизовати у овом тренутку, али је to опција која је на столу.

Лоши финансијски резултати државних апотека, кажу њихови директори, директна су последица правилника из 2015. године. Осим ограничених маржи, "камен око врата" је обавеза да лекове купују путем јавних набавки.

- Политика штедње и драстично смањење цена, за 30-50 одсто, "оборили" су марже и нисмо могли да испунимо планове - објашњава Милош Обрадовић, директор "Апотека Крушевац". - Новац којим су располагале апотеке одлио се у касу РФЗО. Уведен је систем централизованих јавних набавки који је апотекама одузео још један додатни део прихода и такође их прелио у касу РФЗО. Један од кључних узрока наших проблема је и монополизација веледрогерија. Оне добију посао у оквиру централних јавних набавки и склопе уговор са РФЗО о снабдевању, а отварају сопствене ланце апотека и, такође, раде на рецепт. Тако се развија нелојална конкуренција државним апотекама, кроз злоупотребу партнерског односа са државом.

Решење је, сматрају директори, нов начин уговарања са РФЗО. Већина њих нема дилеме да треба да остану државне институције. То је једина гаранција да ће стићи до свих грађана земље, а у многим селима оне су једина веза мештана са здравственим системом.

ШАБАЦ НУДИ ПРИВАТНИЦИМА У ЗАКУП

ШАБАЦ је решио да своје државне апотеке понуди приватницима у закуп. Недавно је објављен јавни позив заинтересованима да изнајме 18 апотека. Отворен је до краја следеће недеље.

- Ми нисмо могли другачије да решимо проблем - каже, за "Новости", Небојша Зеленовић, градоначелник Шапца. - Решили смо да издамо 18 објеката, и то на десет година, како бисмо добили новац да измиримо дугове. Услов је да закупци преузму све особље апотека и 30 одсто ванфармацеутског техничког особља. Намера је да сачувамо мрежу апотека, ту су и објекти у селима, и да сачувамо запослене.