РАСПРОДАТО ЗЛАТО СРБИЈЕ: Ко је продао 22 тоне и где је новац?!
23. 08. 2016. у 22:02
Српска власт је 2001. купцима понудила огромне количине златних полуга, чији се траг тада губи. У Швајцарској чувано 17.000 килограма, а 5.000 килограма у Трезору НБЈ
СРБИЈА је 2001. године распродала своје злато! У наследство нам је од бивше СФРЈ остало готово 17 тона злата, а у Трезору НБЈ смо имали још пет тона. Све полуге је нова демократка власт “утопила”. Судбина новца од тог злата ни дан-данас није позната, а НБС тврди да надлежне службе раде на разоткривању путева овог новца.
У периоду од 2000. до 2012. у Србију је ушло 30,4 милијарде евра из иностранства, а од тога су девизне резерве увећане за 9,8 милијарди евра. Треба додати и аранжмане са Међународни монетарним фондом. Због тога се поставља питање зашто је распродато злато ако је земља имала толики прилив девиза.
- У сукцесији је од 46,1 тоне злата СФРЈ, СРЈ припало око 16,8 тона, које је продато у периоду 2001-2002. - кажу, за “Новости”, У Народној банци Србије. - До момента деблокаде финансијских средстава СФРЈ на рачуну код Банке за међународно поравнање (БИС) у Базелу су се налазиле златне полуге бивше државе, којом је пре блокаде управљала Народна банка Југославије. Она је, независно од злата које се водило на рачуну у Швајцарској, у другој половини 2001. из наше земље, такође, изнела око пет тона злата ради његове дораде, које је након тога продала на међународном тржишту. Детаље ових трансакција НБС не може у овом тренутку да саопштава.
Иако је Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, недавно рекла да се не зна где је нестало 46,1 тона златних полуга СФРЈ, познато је једно - подељене су и продате. Данас је у Базелу само једна тона. Велика је енигма, међутим, шта је учињено са новцем од злата. Међу бившим републикама раздељено је, сукцесијом, 2001. и 8,5 тона монетарног племенитог метала које се у тренутку распада налазило у Београду. Србији и Црној Гори припало је око 40 одсто.
- Према подацима за крај јула 2016. године, Народна банка Србије је располагала са око 18,5 тона злата, што укупно чини око 7,5 одсто девизних резерви - кажу у НБС. - Од тога се око једне тоне налази на рачуну НБС у иностранству, односно у Банци за међународна поравнања (БИС) у Базелу. То је стање од 2006. када је Црној Гори “исплаћен” припадајући део од 1,2 тоне по Споразуму о сукцесији.
Остатак девизних резерви у злату чува се у трезорима НБС. Фотографисање овог блага, као ни изношење додатних детаља о локацији, из безбедносних разлога није могуће.
Прве југословенске монетарне резерве у полугама потичу од злата које је Привилегована народна банка Краљевине Србије стекла оснивањем, 2. јула 1884, као приватно акционарско друштво. То благо унели смо у заједничку државу и тако га, великим делом - изгубили.
Савезна Република Југославија је била приморана да пристане и на деобу монетарног злата. Власт је по хитном поступку пристала на развод, односно сукцесију, у америчком стилу: све што смо у брак унели заједничко је и тако га и делимо по растанку.
Злато које је унела Привилегована народна банка Краљевине Србије у нову Народну банку Краљевине СХС по основу уплаћеног капитала и подлоге (21 тона злата), као и злато произведено у рудницима у Србији (око 53,5 тона), знатно је премашивало количину која је била блокирана код БИС-а у Базелу. Упркос томе, међутим, после октобарских промена, надлежни су тврдили да у Базелу “нема српског злата са српским жигом”.
НЕКАДАШЊИ ГУВЕРНЕР ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ МЛАЂАН ДИНКИЋ: НЕ ЗНАМ О ЧЕМУ СЕ РАДИ
СВИ подаци о кретању девизних резерви Народне банке који укључују и злато као саставни део су потпуно јавни и објављују се на месечном нивоу. Не постоје никакве тајне нити мистерије у вези са тим.
У доба када сам био гувернер објављивали смо сваког месеца податке о кретању златних резерви као и све остале податке у вези са монетарном политиком.
Ово за “Новости”, коментаришући наводе Централе банке о продаји златних полуга, каже некадашњи гувернер НБС Млађан Динкић, указујући да су за време његовог трогодишњег гувернерског мандата девизне резерве НБС увећане скоро десет пута.
- Сви ти подаци лако се могу пронађи у билтенима НБС. А новинари су их и добијали на конференцијама за штампу. Сећам се да је када сам постао гувернер Србија имала свега око 360 милиона долара у девизним резервама. До краја мог мандата девизне резерве које укључују и злато повећане су десетоструко на 3,3 милијарде долара - каже Динкић. - А ову, последњу причу о злату из Базела не разумем и заиста не знам о чему се ради.
Preduzetnik iz Deponije
23.08.2016. 22:20
Đe su pare?
@Preduzetnik iz Deponije - Pare pojelo jare!
@Preduzetnik iz Deponije - Нисам ја тетке ми.
Pitajte sve bivše guvernere neko već zna
@Goran S - Ne treba niko uznemiravati nase bivse guvernere ili ministre finansija zato sto zmija noge ne pokazuje - oni su kao onaj Fritz - nista nisam video, nista ne znam... E, pitanje je ko zna I moze to da dokaze? E, taj neko je Banka u Bazelu. Neka sadasnja vlast podnese dokumente I neka uplati novac za sve transakcije za Srpsko zlato od godine 1999 pa dobicete cno na belo. Jednostavno, jevtino I 100% tacno. Ostalo su sve Babine price I nisam ja - nije on...dok narod zaboravi, pa onda ponovi Jovo
Коментари (124)