Од рођака гастарбајтера стигла 1,1 милијарда евра
16. 08. 2016. у 21:00
Народна банка Србије евидентирала уплате новца из дијаспоре за првих пет месеци ове године. Годишње пошаљу око 2,7 милијарди. Највише из Немачке и Швајцарске
У ПРВИХ пет месеци ове године у Србију је од наше дијаспоре стигла 1,1 милијарда евра, док је у истом периоду лане тај прилив износио за око 100 милиона евра више, показују последњи подаци Народне банке Србије,
Просечaн годишњи прилив од дознака у последњих пет година износио је око 2,7 милијарди евра, односно око 8,2 одсто БДП-a. Највиши износи дознака потичу из земаља у којима живи велики део наших људи, пре свега из Немачке, Швајцарске, Аустрије и Француске.
- Дознаке традиционално представљају један од најстабилнијих прилива из иностранства у Србију - наводе у НБС. - Наши људи из света својима у Србији послали су лане 2,86 милијарди евра, што је за 9,7 одсто више него у 2014. години.
Од те суме нешто више од две милијарде евра стигло је из европских земаља, саопштио је Међународни фонд Уједињених нација за пољопривредни развој. Од почетка овог века, према рачуници економиста, у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали захваљујући и тим дознакама. Да није било њих у Србији би се живело много скромније. Гастарбајтери из Турске у последње две године просечно су слали око 300 милиона долара и својим су новчаним пошиљкама претекли "колеге" на привременом раду у Француској и Италији.
Подаци Светске банке иначе показују оно што и ми сами знамо, а то је да највише пара у земљу наши људи шаљу из Немачке, Швајцарске, Аустрије и САД. Бар једног члана породице у иностранству има 23 одсто становника наше земље, а 11 одсто је анкетарима једног истраживања изјавило да има повремене или редовне приходе од рођака из света.
- Рачуница казује да непосредно, или на неки други начин, дијаспора у Србији помаже око 800.000 људи. Од почетка 2001. наовамо с разних страна нам је стизала огромна сума девиза. Било је ту донација, повољних и неповољних кредита, али су дознаке наших људи, по правилу, биле најредовније и најобилније - каже др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука.
Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке, од 2001. до краја 2012. у нето износу стигло је више од 34 милијарде евра. Поређења ради, на име страних директних и портфолио инвестиција у том периоду инкасирали смо знатно мање - око 19,5 милијарди евра.
Подаци Светске банке показују да је у првој деценији овог века од дијаспоре у Србију стигло чак 43 милијарде долара и да су дознаке у просеку износиле 13,7 одсто бруто домаћег производа. По тој рачуници, од 2000. до 2010. у Србију је стигло 2,5 пута више дознака него директних страних инвестиција.
Marko
16.08.2016. 21:24
Dijaspora bi na osnovu ovog trebalo da ima mnogo veću ulogu u donošenju zakona u našoj zemlji jer je najveći izvor finansiranja same države.
Zato je izvoz omladine u beli svet i dalje najisplativiji posao svake vlade ove bedne zemlje!
Eto koliko mi generalno pomazemo Srbiji,tako i treba!Pitam se da li postoji neko u toj vladi i dodje na ovu ili sl.ideju-zasto se ne bi ponudilo nasim ljudima da ulaze u privredu po sistemu udruzivanja kapitala i da se time saniraju fabrike koje su u stecaju,sistem akcija,otvaranje novih fabrika,poljoprivrednih objekata itd,ali ponavljam-udruzivanja kapitala!U tom slucaju mnogi bi se vratili,pare bi ostajale u zemlji,porodice na okupu!Zvuci idealno,za neke nemoguce ali je i te kako moguce!
dokaz da se isplati otici odavde,imas za sebe i familiju koja ostala da se pati
@sasa - slobodno ....imate pasos ....shengen i bas kao i ja pre 31 god .....samo napred hrabro i da se setite onih koje ste ostavili tamo....
Коментари (9)