OДАВНО је познато да у целом ланцу хране "од њиве до трпезе", или од произвођача до потрошача, највише зараде трговци, најмање произвођачи, а цех плаћају - потрошачи. Роба док стигне до рафа или тезге, по правилу, промени више посредника, свако узме свој "део колача", што некад и десетоструко подиже цене намирница. Код нас је све неоправдано скупо и на пијацама и у продавницама, због чега смо приморани да скоро половину месечних примања трошимо само на храну.

Раније су постојале задруге које су откупљивале робу од произвођача, који су били сигурни да ће оно што се произведе бити и плаћено. Сада је, нажалост, наш произвођач препуштен самом себи, како се снађе. Да не би пропадала роба, пошто се углавном ради о воћу и поврћу, произвођачи су, како истичу у Центру потрошача Србије, приморани да је продају накупцима.

- Недавно смо имали ситуацију када су произвођачи накупцима продавали парадајз по цени од 10 динара по килограму, а на нашим пијацама он је продаван вишеструко скупље, по 100 динара, и тек је пре неколико дана пала цена - каже Вера Вида, председница ЦЕПС-а. - Произвођач у Србији или, како ми кажемо, сељак у Србији, не може да се пореди с колегама из европских земаља из простог разлога што држава њима обезбеђује одређене субвенције и гарантује откуп, што код нас у Србији то ни издалека није тако. Произвођач сам налази трговца којем ће да прода робу, и то није трговац који одмах иде на пијацу, већ се неколико њих "угради" у цену док роба стигне до тезге. Тако су у јеку сезоне папрене цене поврћа и воћа.

Агроекономиста Милан Простран каже, за "Новости", да на српским пијацама има све мање произвођача а све више препродаваца, што у доброј мери и подиже цене поврћа и воћа. Према његовој процени, храна у просеку промени три руке до финалног купца.

- Накупци, наравно, раде на црно и добро су организовани, откупљују и до неколико пута јефтиније робу од сељака, па ангажују продавце који раде за симболичну надокнаду - констатује Простран, и додаје да то ништа није ново, да их је и у претходном систему било. - Данас је за тезгама једва 30 одсто изворних, правих произвођача, све остало су накупци или, како се још каже, прекупци. Генерално, најтеже је малим и средњим произвођачима, који немају респектабилне површине под засадима, већи возни парк и времена за целодневну продају.

Простран додаје да постоје и велике разлике у ценама месних прерађевина, што зависи и од места набавке и квалитета саме сировине. Тако, на пример, један произвођач нуди прашку шунку по 460, а други по 1.200 динара за килограм. Рачуницу да направи три пута јефтинији производ месар је нашао у јефтиној сировини коју увози из Немачке, Холандије, Данске... Наоко, производ је идентичан, али квалитет је неупоредив и на страни скупљег производа.

Колики пут "превали" роба од произвођача до купца, зависи од више фактора. У цену робе уграђују се сви у продајном ланцу, од произвођача, добављача, па до дистрибутера и разних заступника.


КО ПЛАЋА ЦЕХ

Више посредника у промету хране, у овом случају поврћа и воћа, утиче на бржи раст цена, а цех увек плате потрошачи - тврди Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. То је и знак поремећаја на тржишту где сви користе такву ситуацију да увећају своје профите. Ништа није боља ситуација ни у производњи и продаји меса. Познато је да су произвођачке цене појединих производа од меса два-три пута мање од малопродајних цена.

- Од разлике између малопродајне и произвођачке цене покрива се порез на додату вредност и маржа и остварује се зарада која је већа и од произвођачке цене - додаје Богосављевић.