СРБИЈА годишње на 150 неуређених депонија и 3.000 сметлишта сахрани 50 милиона евра. Толико бисмо добили када бисмо рециклирали пластику, гуме и остали материјал из кућне хемије, папира и индустријског отпада, показују подаци Привредне коморе Србије. Ова установа позива мала и средња предузећа да улажу у "зелену енергију" и да се у "Години предузетништва" пријаве за подстицаје државе које за једну малу фирму иду до шест милиона динара.

Према речима Синиша Митровић, саветника за домаће и ЕУ прописе у области заштите животне средине у ПКС, када би предузећа пословала енергетски ефикасно и штедела енергенте, остварила би заједничку уштеду од 300 милиона евра, односно један одсто БДП:

- Трошимо два и по пута више енергије по јединици производа него у другим земљама Европе, и то наша мала предузећа не прави довољно конкурентним на тржишту. Морамо да се пребацимо на "зелену економију", која подразумева логику "произведи - употреби - произведи", за разлику од постојеће у којој је ланац завршава са "баци". Поред климатских промена које праве проблеме, ово је велика шанса и за финансијску уштеду.

Митровић даје пример једне фабрике која љуске од кафе не баца већ их користи за брикете од којих прави топлотну енергију и тако греје постројење. Пројекат је урађен заједно са Машинским факултетом:

- Од рециклажног материјала могу да се праве и звукобрани на Коридорима 10 и 11, снегобрани, гумени одбојници у путној, железничкој индустрији, али и подлога за дечја игралишта.

Мала и средња предузећа ове године могу да се пријаве на један од 33 пројекта у вредности од 16 милијарди динара, који се нуде у "Години предузетништва".


ЗАПОШЉАВАЊЕ

- ПРОГНОЗЕ које су урађене показују да на глобалном ниову у оквиру делатности зелене економије може бити запослено 8,5 милиона радника, а од тога броја 3,5 милиона у пратећим областима, попут ИТ - каже Драгана Петковић Гајић, стручна сарадница у Савезу самосталних синдиката. - Синдикати у иностранству препознали су важност зелене енергије и одрживог развоја.

Злата Зец, извршна секретарка УГС "Независност", каже да синдикатима велики проблем представља то што радници који раде у рециклажној индустрији углавном нису у радном односу, што им онемогућава да се боре за њихова права.