НАРОДНА банке Србије је на крају прошлог месеца имала 18,37 тона злата у девизним резервама. То је за око 3,5 тона више него пре три године. НБС откупљује полуге злата из домаћих извора, како из рудника, тако и од грађана. Наставиће са досадашњом праксом куповине овог племенитиг материјала уважавајући понуду на домаћем тржишту. Тренутно једна унца злата вреди 1.256 долара.

Имајући у виду пропис којим је, између осталог одређено да НБС може у земљи куповати и продавати златне полуге, као и да користи и услуге претапања и изливања златних полуга, дозвољено је да откупљује и од грађана који ручно испирају племените и другe минерале из речних наноса. Становници који се баве овим послом, имају обавезу да све испране количине племенитих метала понуде НБС по тржишним ценама.

Грађани могу да продају злато, али не могу да штеде у злату, односно да купују златне полуге у Србији. Грађани Србије који желе да свој новац инвестирају у злато имају неколико могућности - или да купе златнике чијом се израдом бави Завод за израду новчаница и кованог новца, да купе акције предузећа која се баве производњом злата, или да уложе у инвестиционе фондове који тргују овим племенитим металом.

За сада у Србији не постоји инвестициони фонд који директно улаже средства у злато или златне полуге, већ само инвестициони фонд регистрован у земљи који средства инвестира у акције предузећа која се баве производњом или прерадом племенитих метала. Цена злата на светским берзама је од јануара 2005. скочила четири пута, па се код многих инвеститора улагање у овај племенити метал показало као исплативија варијанта од штедње у банци или трговине на берзи. У Србији ту могућност је, на пример, користило око 900 грађана.

ДРУГИ СМО У РЕГИОНУ ПО количини злата у резервама, Србија се налази на 62. месту у свету према подацима Светског савета за злато. Од свих суседних земаља само Румунија (са 103,70 тона злата, или 10,4 одсто девизних резерви) и Бугарска (са 40,20 тона злата, 6,6 одсто девизних резерви) имају већу количину злата у својим девизним резервама у односу на Србију, али ако се посматра учешће ове класе у девизним резервама на другом смо месту у региону. САД се налазе на првом месту по количини злата у свету, са 8.133,50 тона злата, које у њиховим укупним девизним резервама учествују са скоро 75 одсто.

- Имајући у виду да се ради о једној од најсигурнијих класа активе (Safe Haven) девизних резерви, НБС ће наставити са досадашњом праксом куповине овог племенитог метала - наводе у нашој централној банци. - Злато је, историјски, увек представљало средство за очување вредности услед свог Safe Haven статуса, те се зато велики број централних банака одлучује да у својим девизним резервама има и овај вредан метал.

Да ли ће нека централна банка куповати злато зависи од начина на који управља својим девизним резервама. Односно, да ли је усвојеним инвестиционим оквиром за улагање девизних резерви предвиђено улагање у злато, на који начин и у ком облику.

Злато као класа активе у структури девизних резерви неке централне банке омогућава смањење ризика и очување вредности инвестиција, указују, између осталог, у НБС.

Са евентуалним растом цена племенитих метала у будућности могло би доћи до остваривања додатног приноса продајом дела злата из девизних резерви. Осим тога, на овај облик активе је теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок. Коначно, овај племенити метал служи и као гаранција поверења у централну банку, нарочито у условима нестабилности на финансијским тржиштима.