Амерички Фрипорт продао истраживања лежишта бакра и злата код Бора за 262,5 милиона долара

Наиме, у испитиваним лежиштима "Фрипорта" и "Ресервоар минералса" у околини Бора до сада је откривено 65 милиона тона руде са средњи садржјем бакра од 2,6 одсто и злата од 1,5 грама по тони. На дубини од 558. до 559. метра од површине земље овде је отркивен и ресурс од невероватних 25,7 одсто бакра и 50,3 грама по тони злата, што је најбогатија бушотина икада пронађена на планети.

Најновија истраживања показују да је у једној бушотини, на дубини од 179 метара, пронађен слој од 84 метра у коме је садржај бакра 10,75 одсто и злата од 10,86 грама по тони! Још је фантастичнији резултат друге бушотине где је у слоју руде, дебљине 46 метара, пронађен депозит од невероватних 15,85 процената бакра и чак 16,77 грама по тони злата!

Примера ради, у рудницима из састава РТБ Бор тренутно се експлоатише руда са највише - 0,4 одсто црвеног метала! Шта су то Американци и Канађани пронашли сам за себе говори литературни податак да се лежишта са један одсто бакра, уколико их прате одговарајуће количине руде, сматрају – изузетно профитабилним! Ипак, о каквом се богатству ради, најбоље, без сумње, сведочи податак да је за протеклих 110 година рударења у Бору добијено пет милиона тона бакра и близу 160 тона злата.

Из "Фрипорта", који је у истраживања околине Бора инвестирао око 60 милиона долара, се не оглашавају поводом ове трансакције. Међутим, претпоставља се да су Американци морали да продају истраживања у Бору како би покрили губитке у осталим рудницима, које имају на пет конинената, како би покрили макар део тропкова проузрокованих наглим падом цена метала на светској берзи.

Мултинационана компанија "Лундин" у свом саставу има седам рудника бакра и злата у Конгу, Русији, Шведској, Ирској, Шпанији, Португалији и Чилеу.