ДО фебруара идуће године у МУП ће без посла остати тачно 1.928 људи, произлази из Одлуке Владе Србије која је јуче ступила на снагу. Овом одлуком прописано је да у МУП може да буде тачно 42.850 стално запослених, а у децембру 2014, што је основа за све рационализације у јавном сектору, у полицији је на неодређено ангажовано укупно 44.778 људи. Судећи према незваничним информацијама, овај вишак запослених из МУП ће отићи право у - пензију. У осталим секторима рационализација ће подразумевати и отказе.

Од укупно 514.573 запослених, колико их је у децембру 2014. имало стални посао у јавном сектору, до фебруара би уговоре о запослењу на неодређено требало да задржи укупно 500.061 особа. Без посла ће остати, према наводима Министарства за државну управу и локалну самоуправу, тачно 14.512 људи.

Према наводима Министарства државне управе, укупни вишак радника је расподељен на следећи начин: 8.511 треба да оде из републичких органа, 250 из АП Војводина и 5.751 из општина и градова, укључујући и локална јавна предузећа. Једини "недодирљиви" у овом кругу рационализације су републичка јавна предузећа, која ће се реструктурирати по специфичним програмима.

ИЗ АГЕНЦИЈЕ У АГЕНЦИЈУ У делокругу привреде нови број запослених треба да буде за свега 16 људи мањи него у децембру 2014. године. Међутим, када се посматрају појединачне аганције, највеће промене приметне су у Агенцији за приватизацију, одакле треба да оде 101 запослени, док је у Агенцији за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ) предвиђено запошљавање на неодређено још 92 радника. Очигледно је да је овде реч о "рокади", с обзиром на то да је АЛСУ постао надлежан за стечајеве друштвених фирми за које је донедавно била надлежна Агенција за приватизацију.

Увидом у објављену листу максималног броја радника "сече" ће бити у делокругу финансија, и то највише у Пореској управи где ће без посла остати укупно 117 људи. Мање, и то за 20 ће бити запослено и у Управи царина... С друге стране, у неколико управа биће повећан број радника, али симболично. С обзиром на то да ће на нивоу целог делокруга финансија без посла остати 28 људи, очигледно је да ће у оквиру свих управа, агенција и дирекција бити прерасподела задужења. Међутим, запослени у појединим управама страхују да ће остати без посла, а да ће на њихова места бити упослени нови људи.

Вишак у области просвете, науке и технолошког развоја теже је израчунати. Према подацима Министарства државне управе, у децембру 2014. за стално је у овој области било запослено 111.810 људи, а дозвољени максимум од сада је 136.837. Суштина у значајно мањем лањском броју је у томе што је у ресору образовања, приказан број запослених, а не број радних места. У том ресору више од 20.000 запослених ради на два или више радних места. Стога, једна особа која са по трећином радног времена ради у три школе, урачуната је само једном у ресору образовања, а не три пута. Прецизни подаци видљиви су у табелама које су саставни део владине одлуке, где је за сваку основну и средњу школу, као и факултет дат прецизан број максимално дозвољеног броја запослених. У овој области буџетски фонд плата идуће године подразумева чак 5.000 мање запослених, али у Министарству просвете, тврде да је вишак мањи од хиљаду људи. То су они који који су се већ изјаснили да желе да оду, као и наставници без иједног часа норме.

Област здравства такође је "проблематична" по питању смањивања броја запослених. Док Фискални савет процењује да, судећи по отпремнинама, из здравства одлази 7.000 људи, у надлежном министарству кажу да је вишак свега 2.400, од којих 1.935 спада у немедицински кадар. Министар здравља Златибор Лончар поручио је јуче да неће бити отпуштен ниједан лекар и медицинска сестра, већ да ће бити смањиван број немедицинског особља.

ОПАСНОСТ

- ОПАСНОСТ од рационализације кроз пензионисање и добровољне одласке уз отпремнину је губитак квалитетног и искусног кадра. Када вам оду најбољи запослени, веома брзо мораћете да запошљавате нове људе. То у збиру не доноси уштеде, већ веће трошкове - упозорио је члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.