Бивши директор: Беобанка би и данас могла да ради, уништени смо да би се створио простор за странце!
12. 11. 2015. у 19:16
Златан Перучић: Некада највећа банка у југоисточној европи има већа потраживања него дуговања. Не постоји земља која је уништила своје банке
БЕОБАНКА би могла опет да ради! Њена потраживања су већа од дуговања. Зато и не може да се оконча стечај дуг 13 година. Ово тврди Златан Перучић, некадашњи директор Беобанке.
Највећа банка у Југоисточној Европи с краја 20. века са 5.500 запослених и 150 филијала могла би поново да отвори шалтере, само у неком другом простору, јер је њен распродат.
Од дана отварања стечаја до данас од укупно 141 непокретности коју је поседовала Беобанка, продато је 130 укупне површине 33.173,09 квадрата. Све то за свега 1,9 милијарди динара! Поред тога компензацијом са државом продата су три објекта за 1,1 милијарду динара. Велики део простора је издат за нешто више од пола милијарде динара.
- Не постоји земља на свету која је због начина на који су угашене четири велике банке: Беобанка, Југобанка, Инвестбанка и Београдска банка, уништила свој банкарски сектор, да би отворила врата страним банкама. За свако лоше пословање, крив је менаџмент, али никада пут за решавање кризе није гашење банке. Сведоци смо онога шта је урадила Америка 2008. године. Сменила је директоре, а у банке упумпала новац и сачувала их. А, наше највеће домаће банке са великим угледом у свету су угашене у једном дану, а да за то није било разлога. То је почетак краја српског банкарског сектора.
Према речима Перучића, банкари су 4. јанаура 2002. године добили допис са три реченице у којем се наводи да су банке толико "контаминиране" да морају да се угасе, јер могу да униште домаћу привреду. При томе, управо, Беобанка, Инвестбанка, Југобанка и Београдска банка су биле највећи кредитори наших предузећа од великих система до малих фирми и од њих имала велика потраживања.

- Беобанка је пословала са 80 одсто београдских предузећа и 60 одсто фирми из земље - истиче Перучић. - Највећи клијенти су били из металског и текстилног комплекса. Они су били велики дужници, али која фирма и данас нема проблем. Сва потраживања су била осигурана, односно покривена средствима обезбеђења, пре свега хипотекама. С друге стране, на пример, ИМТ, ИМР су били велики системи који су радили за извоз. Данас не постоје. Финансирали смо Електропривреду, Трепчу, "Бор"... Само Беобанка, Инвестбанка, Југобанка и Београдска банка су кредитирале више од 90 одсто српске привреде. И ове банке су проглашене гробарима домаће економије, а једини спас је био да се сахране саме банке. Дакле, оне су живе закопане, а како је после прошла наша привреда то видимо сада. Дивљачка приватизација их је уништила.
ЧУВАЛИ СРПСКЕ ПАРЕ
- ЗА нас је велики проблем био штедња коју је држава деведесетих година прогласила старом девизном штедњом - каже Златан Перучић. - Беобанка је имала 1,5 милијарди марака депозита. Одлучили смо да направимо материјал како би се та штедња враћала становништву. Предвидели смо да то буде у траншама на више година. Са материјала је скинута прва страница, наш програм је преузет и настала је Национална штедионица, у приватном власништву, која је уз помоћ државе, почела да измирује штедњу у ратама, а затим је продата Еуробанци.
Сутра: Како су "фризирани" завршни рачуни Беобанке, Инвестбанке, Београдске и Југобанке
deki sd
12.11.2015. 19:49
Dinkica na Sud.
zeleli smo demokratiju i promene, dobili smo ih.
Konačno da neko ovo javno kaže, mada svako ko ima imalo mozga je to znao. Cilj svih ovih nazovi demokratskih revolucija je da sve što vredi u nekoj zemlji pređe u bescenje u ruke stranih vlasnika, da se država maksimalno zaduži kod MMF i Svetske Banke, a da građani rade za minimalac u najgorim mogućim uslovima. I naravno da se na vlast stave poslušnici koji neće odgovarati građanstvu koje ga je izabralo nego predstanicima stranog kapitala u formi ambasadora zapadnih zemalja, Amerike pre svih.
Jos jedan dokaz, da smo smisljeno i organizovano, opljackani i unisteni.
Ovo su gluposti. Niste hteli platu da mi isplacujete,primao sam platu preko racuna koji sam imao u Beoganci, primim platu a ne mogu da dignem vise od 20%, pa onda moljakam vase sluzbenike da bi mi daju malo vise jer imam porodicu, racune sam morao da placam. Niste ljudima isplacivali devizne penzije iako su vam bile uplacene,a kada neko iz inostranstva uplati devize nekom rodjaku ovde vi kazete ne moze to da vam damo to je otislo u minus pa dok se minus ne popuni ne mozemo da vam damo taj novac.
Коментари (36)