Са отпремнином правац на биро

ЗА само једног радника који је остао без посла држава месечно издваја у просеку 23.895 динара. Ако би после најављених отпуштања у јавном сектору на биро рада од 9.000 завршила само половина, уз претпоставку да ће остали у пензију или на друго радно место, из државне касе би наредне две године месечно одлазило додатних око 900.000 евра!

Према речима Зорана Мартиновића, директора Националне службе за запошљавање, потребна средства за исплату новчаних накнада за незапослене на месечном нивоу у првих 10 месеци 2015. године износила су 1,28 милијарди динара.

- У овој години готово у целости тај новац издвајао се из средстава обезбеђених уплатом доприноса, тако да нису планирана додатна издвајања из буџета - каже Мартиновић. - До сада нисмо користили расположива средства из буџета Србије за ове намене. За 2016. годину још увек нису достављени коначни инпути за припрему буџета, тако да у овом тренутку не располажемо прецизним подацима о планираним средствима како за случај накнаде код незаполености, тако и о висини додатног новца за ове намене.

Директор НСЗ објашњава да право на новчану накнаду може да се оствари само под условом да је основ престанка радног односа прописан Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

Законом је регулисано неколико случајева у којима накнада мора да се добије. Први је, ако је радник добио отказ од послодавца због технолошких, економских или организационих промена, чиме је дошло до престанка потребе за одређеним послом. У ову групу спадају и они запослени који не остварују резултате рада или немају потребна знања и способности. Ова ставка наводи да ће, уствари, већина оних који добију отказ у јавној управи, имати и право на накнаду. Могуће је, међутим, да до новца са бироа дођу и они који су били ангажовани на привременим и повременим пословима. Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката Србије сматра да је непоштено да радници државне управе добију по, у просеку 6.000 евра отпремнине, и да се притом још пријаве на тржиште рада у наредне две године и од њих добијају накнаду.

- На евиденцију Националне службе пријавиће се и они који немају право на накнаду, али ће искористити могућност уплате здравственог осигурања, јер по нашим прописима свим незапосленим који су пријављени на тржиште рада ово право припада - сматра Савић. Маса људи ће узети паре, а већ се прича да се са њима разговара да иду у пензију, како би трошкови били што мањи. Иако имају право на отпремнину од две просечне плате, што је негде око 700 евра држава ће их частити са 6.000, а једино што ће онима који не испуњавају оба услова за пензионисање бити зарачунати казнени поени.

ИМАЈУ ПРАВО

- НЕЗАПОСЛЕНИ коме је радни однос престао његовом вољом или кривицом, односно ако се определио за отпремнину, новчану или посебну накнаду по одлуци Владе о утврђивању програма решавања вишка запослених у већем износу од отпремнине утврђене законом о раду, такође има право на накнаду НСЗ - објашњава наш саговорник.