Агенције у минусу професори у плусу

ДИРЕКТОР Агенције за лекове и медицинску опрему зарађује 171.012 динара. Коју хиљаду мање прима први човек Агенције за привредне регистре, баш колико и главни шеф Агенције за енергетику. Уколико заживи тренутни Нацрт закона о платама, примања им од следеће године неће прелазити 155.000 динара. Толико би требало да износи највиша основна зарада у државној управи.

Са друге стране, свима је јасно да запослени у просвети и здравству зарађују мање него што би требало, па ће се, сазнајемо у Влади, ићи на то да се њихова примања повећају.

- Пропис о платама ће највише да утиче на јавне агенције и тамо ће примања бити највише смањена. Али то неће имати великог ефекта на буџет, јер није у питању велики број запослених. Истовремено, треба да размишљамо о повећању плата оних за које сви знамо да су испод нивоа рада. То су свакако просвета и здравство - каже извор "Новости" из Владе.

Нова правила би требало да "нивелишу" и плате градоначелника. Према подацима о примањима које објављује Агенција за борбу против корупције, тешко би се претпоставило да први људи градова и општина по Србији обављају сличне послове. Бранислав Тошић, председник општине Владичин Хан, стоји на сајту Агенције зарађује 75.150 динара. Први човек Београда, Синиша Мали, тачно 120.000 динара, а његов колега из Новог Сада, Милош Вучевић - 150.000 динара. Додуше нису сви били ревносни у подношењу извешатаја, иако су у обавези да то раде, па је податак о плати новосадског градоначелника из 2013. године.

- За функционере ће се касније радити додатни пропис који ће још детаљније регулисати њихова примања. У великом броју ће се приближити зараде. Већина функционера сада не прелази горњу границу од 155.000 динара - додаје извор из Владе.

Стручњаци не очекују значајне уштеде од новог прописа, али напомињу да је важно да се истраје у његовој примени. Било је и ранијих покушаја који су неславно завршили.

- Нови закон неће донети велике уштеде јавним финансијама, јер верујем да ће то уједначавање, ипак, ићи мало више ка повећању, него смањењу зарада - објашњава Милојко Арсић, професор Економског факултета.

- Не очекујем ни значајно веће трошкове, он треба у наредним годинама да доведе до уређеног система зарада. Да они који раде исте послове примају и исту плату. Разлике у нивоима стручности треба да се доведу на економски оправдан ниво. То подсећа на бившу Југославију, тада је однос био један према осам. Није тешко самњити плате директорима, али јесте хиљадама запослених. Тешко је смањити плате официрима или полицији.

План је да закон о платама ступи на снагу 1. јануара 2016. године. Он се односи на 500.000 корисника у 11.000 буџетских институција. Предвиђа 60 платних разреда и исто толико коефицијената од један до 7,5. Тренутни прописи предвиђају 70 различитих основа за накнаду, више од 10 основица за обрачун и око 900 коефицијената.