ХЛЕБ који једу грађани Србије задовољава прописане стандарде квалитета, само када га контролишу стручњаци. Проблем је, међутим што санитарни инспектори, у већини случајева, у пекаре улазе само једном годишње, док се чак две трећине брашна за потребе, пре свега малих пекара, набављају у сивој зони.

Самим тим, како указују стручњаци, тешко је утврдити одговара ли квалитет брашна од ког се хлеб прави прописаним стандардима, а државни буџет ускраћен је за већину прихода од пореза за продају брашна и хлеба.

- Хлеб који анализирамо код нас на Институту за прехрамбене технологије задовољава све прописане стандарде и са аспекта квалитета и са аспекта здравствене исправности - истиче др Оливера Шимурина, са овог института, у Новом Саду. - Проблем је, међутим, у томе што контролишемо врло мали број узорака, и то само у три случаја. Пекаре, које су увеле ХАЦЦП стандард, и то најчешће због извоза смрзнутих прозвода, доносе узорке, анализирамо и хлеб који се испоручује у велике трговачке ланце, који такође траже анализе, а и инспекција, која, нажалост, како засад ствари стоје, пекаре може да контролише само по једном годишње, налаже да нам се достави хлеб на анализу.

Пекари, са своје стране, додаје Шимурина, пре свега због државне рестриктивне политике цена, односно, прописане цене најјефтинијег хлеба "сава", и обавезе да произведу одређену количину управо ту количину, и немају интереса да повећавају квалитет свог основног производа.

- Док имамо такву ситуацију, и док год се не почне са класирањем жита по квалитету, тешко ће бити промена - каже Шимурина. - Ситуацију у којој се налазимо најбоље илуструје то што је ХАЦЦП стандард квалитета, од неколико стотина пекара у Новом Саду, увело њих пет...

Здравко Шајатовић, директор "Житовојводине", такође наводи како ова организација, која се бави развојем млинске и пекарске индустрије, већ десетак година упозорава на велике проблеме који прате производњу хлеба, односно на изузетно присутну сиву економију, која, како тврди, обухвата чак две трећине тржишта брашна и хлеба.

- У Србији се годишње самеље око 1.200.000 тона жита, од ког се добије око 860.000 тона брашна, а сива економија у млинско пекарској делатности огледа се у утаји ПДВ, пореза на добит, пореза и доприноса на зараде, одсуству стандарда квалитета, набавци сировина и продаји производа, односно у плаћању у готовини, запошљавању радника на црно - набраја Шајатовић. - Таквим "уштедама" од неплаћања законских обавеза малим занатским пекарама и млиновима, каквих је највише на тржишту, даје се простор за снижавање цена готових производа.

На тај начин, додаје Шајатовић, на тржишту индустријском легалном млинарству и пекарству, мали млинови и пекаре појављују се као нелојална конкуренција, угрожавајући не само индустријске млинове и пекаре, већ и потрошаче, јер се увек може поставити питање здравствене безбедности њихових производа, али ту је и штета у државном буџету... У делатности пекарства, указује Шајатовић, само око 30 одсто производње регистровао је Републички завод за статистику.

- Наравно, регистроване су само индустријске пекаре, а око 70 одсто пекарске производње није статистички регистровано - истиће Шајатовић. - Наравно, у питању су занатске пекаре. У таквим условима, користећи само званичне податке немогуће је проценити порески потенцијал ове делатности, а ни годишњи износ пореске утаје.

У млинарству, како процењује Шајатович, послује око 270 млинова, а у пекарству око 6.180 пекара, са процењеним пореским потенцијалом од 10 милијарди динара, а због великог броја, немогуће их је све преконтролисати у разумном року.

- Самим тим, сматрамо да контролу сиве економије треба почети са контролом утаје ПДВ, јер ту се остварују највећи финансијски ефекти за сиву економију, односно штета за државни буџет. Да би контрола била ефикасна, претходно треба урадити добре аналитичке припреме у циљу идентификације носилаца сиве економије према којима ће се онда ефикасно и рационално усмерити теренска контрола Пореске управе - указује Шајатовић.

Наш саговорник сматра и да је реална процена да се од пореског потенцијала годишње кроз сиву економију "утаји" од 30 до 40 милиона евра.


ЦРНИ ХЛЕБ

- Чињеница је да се у Србији тешко може купити брашно за прозводњу црног хлеба, јер га млинари изузетно ретко производе - указује Шимурина. - Пекари, самим тим, прибегавају мешању белог брашна са мекињама или са јечменим или пшеничним сладом, како би добили црни хлеб и пецива. Здравље потрошача, на тај начин, није угрожено, али проблем је у декларисању, јер се хлеб испечен од тих комбинација не може декларисати као црни хлеб.