Од Телекома ни евро неће у џеп грађана

ПОЖЕЉНИХ "удавача" међу српским јавним предузећима нема превише. И када "удомимо" неке од њих, а "Телеком" је први на списку, тешко да ће се грађани Србије овајдити. Ако се питају економисти, једини прави начин за трошење новца од евентуалних великих приватизација је отплата скупих кредита и инвестиције. Стихијско трошкарење или брзоплето враћање пензија и плата на претходни ниво, брзо би нам се "обило о главу".

Необавезујући позив за прикупљање понуда за "Телеком" већ је расписан. У Меморандуму са Међунаордним монетарним фондом Влада Србије је обећала да ће, након реструктурирања "Електропривреде Србије", размотрити и увођење мањинског партнера. Озбиљно се размишља о концесији на Аеродром "Никола Тесла" и Коридор 10.

- Реално је очекивати приватизацију "Телекома", изабран је приватизациони саветник, недавно је објављен и јавни позив за прикупљање необавезујућих понуда.... - каже Владимир Круљ, саветник министра за европске интеграције и ванредни професор на Универзитету у Лувену. - Остаје да се види у којем правцу ће се тај процес одвијати, какво ће бити интересовање стратешких партнера, и колико ће они бити спремни да понуде за српски "Телеком". Видећемо да ли ће држава бити спремна да га прода по цени која ће моћи да се оствари у овом тренутку, иако се очекује да би та цена могла да буде виша од оне коју је претходна Влада добијала када је намеравала да прода већински пакет "Телекома".

Претходни пут, заинтересовани купац је 100 одсто "Телекома" проценио на 2,2 милијарде евра. Држава продаје мало преко половине акција овог предузећа. Све и да понуда буде нешто боља, српски буџет само на име камата на кредите ове године даје - 140 милијарди динара.

- Када се говори о начину коришћења прихода који би био остварен продајом односно приватизацијом појединих јавних предузећа, тај новац не би требало и не би смео да буде искоришћен за потрошњу, и потрошен за годину или две - сигуран је Круљ. - Тај новац би требало искористити, једним делом за рефинансирање појединих кредита на које плаћамо високе камате, а једним делом за финансирање развојних пројеката, који треба да омогуће одрживи привредни развој. Само се на тај начин може постићи прави економски ефекат од приватизације јавних предузећа. Раст плата и пензија је могућ само на економски одрживим основама, односно на основу одрживог привредног развоја и раста. Јер само на тај начин не бисмо, дугорочно гледано, поново дошли у ситуацију да спроводимо ригорозне мере фискалне консолидације.

У шта би евентуално приватизациони приход требало уложити, дилеме нема ни професор Економског факултета Љубомир Маџар. Инфраструктура је несумњиво на првом месту.

- Било би најпаметније да се уложи у инфраструктуру, али наша држава није ефикасна ни у градњи - напомиње Маџар. - У капиталне пројекте би требало да улажемо око четири одсто бруто домаћег производа. То је европски просек. Ми издвајамо свега два одсто БДП. Наша држава је лоше организована. Није довољно ни када имамо обезбеђена средства и пројекте. Морамо да имамо организационе способности. Ми, међутим, имамо одобрене стране кредите, урађени су и пројкети, а новац стоји неповучен. Уколико би се новац од продаје предузећа уложио у пензије, то би била катастрофа. Наш јавни дуг је тако велики да треба годинама да имамо овако повољне финансијске перформансе, какве имамо последњих неколико месеци. Тек тада би јавни дуг могао да почне да пада.

Средства од продаје "Телекома", сматра Маџар, грађани Србије неће осетити. Реч је смао о промени облика имовине. Када продамо "Телеком", ми га више нећемо имати, а имаћемо средства од те продаје.

- Поставља се питање да ли је боље имати "Телеком" или новац од његове продаје - каже Маџар. - Постоје различита мишљења у стручној јавности. Ја нагињем продаји "Телекома", али сам свестан да има оних који мисле другачије. Мислим да га треба продати. Најбоље је да држава има што мање имовине у свом власништву, јер том имовином владају кругови из власти и користе је за сопствене сврхе, а те сврхе нису увек повољне за друштво. Мислим на кадровска решења.

ЕПС-у БОЉИ МАЊИНСКИ ПАРТНЕР

СВЕЖ капитал добро би дошао и "Електропривреди Србије", сматрају економисти. Држава, ипак, не би требало да прода већински пакет овог предузећа.

- Тај електроенергетски гигант прво мора да прође процес реструктурирања, и пословног и организационог. После тога се може размишљати о начину и моделу приватизације те компаније - напомиње Владимир Круљ. - Има мишљења да би се у случају ЕПС-а могло ићи у мањинску приватизацију, у сарадњи са озбиљним стратешким партнером из иностранства. Он би могао да унапреди управљање и пословање "Електропривреде", па и да помогне у обезбеђењу финансирања за нове производне капацитете.