Турски ток још на леду

МОСКВА - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

НАЈНОВИЈА изјава председника "Гаспрома" Алексеја Милера да ће постављање цевовода за "Турски ток" почети у јуну ове године, изазвала је помутњу чак и међу гасним експертима у Русији. Многима није јасно како ће то "Гаспром" да гради гасовод ка Турској за који још није потписан међудржавни договор. Московски РБК је направио стручну анализу у којој пише да није довољан оптимизам председника "Гаспрома" јер његове прогнозе не деле представници Турске. Тај пројекат је РБК назвао "Турски гамбит" са много ризика.

Кад се све то знало, намеће се са правом закључак да је бесмислено да се код нас воде расправе и полемике о прикључивању Србије на "Турски ток". Све док се не договоре Москва и Анкара, разговори о градњи крака који би нас повезао са овим гасоводом су празне приче.

Најпознатији руски експерти не могу са сигурношћу да кажу када ће и хоће ли се уопште градити најављени "Турски ток". Због тога је велика дилема и питање јесу ли Милерове изјаве "политичко-пропагандна игра" или он стварно верује да Русија треба почети да поставља цеви на дну Црног мора без обзира на то што се још не зна када ће бити потписан коначан договор са Турском и хоће ли Грчка издржати притисак ЕУ. Постављање цеви на дну мора би коштало 17 милијарди евра.

Директор Турског института за енергетику Волкан Оздемир истиче да је прерано говорити о почетку рада тог пројекта кад није потписан државни уговор. Његове оцене потврђује турски амбасадор у Москви Умит Јардим. Саветница у турској амбасади у Москви Лела Авце објашњава да је пројекат "Турског тока" тек у почетној фази и да до његове реализације треба да прође много времена.

У "Гаспрому" уопште не сумњају да ће тај пројекат бити реализован. Они истичу да су све тврдње и сумње да ли ће се градити "Турски ток", најобичнија спекулација.

Као што је познато "Гаспром" је кренуо са идејом "Турског тока" кад је ЕУ блокирао градњу "Јужног тока" тако што је направио политички притисак на Бугарску. Четири цевовода "Турског тока" би требали да годишње пропусте 63 милијарде кубика руског гаса који би дошао до Турске, а затим би ишао у Грчку па у Јужну Европу.

Алексеј Кокин, аналитичар "Уралсиба", каже да не зна где ће "Гаспром" узети потребан новац јер је за "Јужни ток" имао партнере који су половину трошкова преузимали на себе. Осим тога, биле су и више цене гаса.

Мора се знати да "Гаспром" сада има у плану и два гасовода ка Кини. Потписан је уговор за гасовод "Снага Сибира" чија је цена између 60 и 70 милијарди долара. Због свега тога аналитичар Алексеј Кокин мисли да је сасвим могуће да ће на почетку "Гаспром" направити само један цевовод капацитета 16 милијарди кубика годишње.

Ипак, лако је разумети зашто се "Гаспрому" жури да заузме позицију у Турској. Азербеџан такође жели да продаје свој гас Европи, а партнери су им не само Турци већ и компаније из Швајцарске, Шпаније и других европских земаља.