Саветници појели 36.000 радних места, за хонораре исплаћено више од 55 милиона евра!

ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ француске компаније “Lazard Freres SAS” за ангажовање у продаји “Телекома Србија” не чуди, с обзиром на то да је реч о једној од највећих светских инвестиционих банака, која се иначе бави консултантским услугама. Међутим, чињеница да се на тендер за приватизационог саветника за домећег телеоператора јавио само један понуђач, и то баш онај у чијим “редовима” је извршни директор некадашњи функционер Демократске странке Божидар Ђелић, ипак је необична.

Премијер Србије Александар Вучић у недељу је изјавио да у приватизацију “Телекома” коју буде спроводио страни приватизациони саветник, Ђелић сигурно неће бити директно уплетен. “Лазард” је, по речима Вучића, једна од две или три најозбиљније фирме у Европи, а неке друге компаније нису се јавиле, “јер су већ на страни потенцијалних купаца”. Ипак, кога год Србија да изабере за консултанта у овој приватизацији, сигурно је да ће посао за другу страну да буде прилично уносан. Јер, консултанти своје услуге дебело наплаћују.

Подаци о спроведеној приватизацији током једне деценије у Србији (2001-2011), показују да је 46 консултантских кућа на њој зарадило 4,27 милијарди динара, што је тада било више од 55 милиона евра. Они су процењивали вредност српских компанија, радили анализе тржишта, предлагали начин приватизације и за те услуге наплаћивали провизију. Да се новац дат консултантима употреби за отварање нових радних места у Србији, могло би да се упосли минимум 5.500 људи, ако би се цена њиховог упошљавања мерила максималном субвенцијом коју смо давали страним инвеститорима, од 10.000 евра по човеку. Ако бисмо, пак, број мерили износом који за самозапошљавање додељује Национална служба за запошљавање, број нових радних места достигао би и 36.000! Ваља, међутим, указати да је у истом периоду, држава зарадила више од 1,8 милијарди евра, продајући укупно 2.284 предузећа.

“Најбогатија” година за консултанте била је 2003. када је 26 фирми за саветовање у приватизацији од државе добило укупно 1,2 милијарде динара, односно 18 милиона евра. Тада су продата највећа и најбоља домаћа предузећа. Убедљиви рекордер по наплаћеној провизији, од почетка приватизације, јесте светски познат “Морган Стенли”, са наплаћених 677,5 милиона динара, тада 10,4 милиона евра, из српског буџета. Консултантске услуге добро је уновчио и “Цес Мекон”, домаћа фирма у власништву Звонимира Никезића. Она је учествовала у поступцима продаје 62 предузећа, и у то име од провизија су зарадили укупно 516 милиона динара. “Цес Мекон” је државу саветовао у поступцима приватизације “Београд филма”, “Савремене администрације”, “Горице” (сада “Лили дрогерија), “Млекаре Шабац”, нишке и још четири млекарске индустрије, неколико хотела...

Према важећим прописима, обавеза предузећа је да достави приватизациону документацију, али пошто ретко које предузеће има капацитете да то уради само, ангажују се приватизациони саветници. Њихова провизија се састоји, обично, из два дела. Фиксног, који не зависи од продаје и који се свакако исплаћује саветнику, док променљиви део зависи од приватизације предузећа. Он се консултанту исплаћује у виду процента од постигнуте продајне цене и креће се, обично, око један одсто.

У ПРОШЛОМ ПОКУШАЈУ

НЕКАДАШЊУ Владу Србије је, приликом прошлог покушаја приватизације “Телекома Србија”, на тендеру расписаном крајем 2010. године, саветовала такође велика светска инвестициона банка, америчка “Сити група”. Тада је процењено да цео “Телеком” вреди 2,4 милијарде динара, а да је најбоље да се приватизује већински пакет од 51 одсто. Како једини заинтересовани понуђач, “Телеком Аустрија”, није понудио минималну цену коју је Влада захтевала, од 1,4 милјарде евра, приватизација је пропала. У међувремену је “Телеком” откупио пакет акција од грчког ОТЕ-а, отплатио део дугова, рефинансирао старе зајмове, купио “Дунав банку”... што ће све утицати на нову процену вредности.