ПРОШЛОГОДИШЊА добра зарада малинара, као и овогодишњи захтеви произвођача "црвеног злата" да му цена буде 240 динара по килограму, натерали су многе да своја сеоска запуштена земљишта претворе баш у - малињаке. У чачанском Институту за воћарство изненађени су што су већ на измаку количине од око 250.000 садница малине, колико је лане укупно произведено у овој научној установи, а током протекла четири месеца продато је и више од 10.000 садница дрвенастог воћа, највише шљива, јабука, крушака, вишања, ораха...

- Малинари, окупљени у више удружења, недавно су од државе захтевали да им се ове године за килограм овог воћа плаћа 240 динара. То је наишло на неодобравање откупљивача, хладњачара, али је евидентно да ће ове године сав род бити лако продат и извезен, јер у свету малине - нема, а потражња је све већа. У Чилеу, земљи која спада у највеће произвођаче малине на свету, ових дана је сезона бербе, цена је достигла два евра по килограму, али количине су недовољне.

Како нам је рекао Александар Лепосавић, научник Института за воћарство и стручњак за малину, ова установа је имала огромну потражњу за садницама малине, чија је цена била 50 динара, и ове године ће бити забележен дефицит. То ће, по његовом мишљењу, довести до тога да ће нове површине под малином бити засађене садницама из ранијих засада или ће доћи до увоза неконтролисаног садног материјала, што је катастрофа, јер се дозвољава увоз зараженог садног материјала.

Нови произвођачи малине, који спас од немаштине налазе баш у овом послу, међутим, не маре много за савете стручњака. Циљ им је да што лакше дођу до садница, па их, већина њих, узима од ранијих произвођача, по ценама од 20, 10 динара, па и за мање новца. Ових дана у западној Србији крче се запуштена имања, и припремају се нови малињаци, који ће већ следеће године донети род.

ЂУБРИВО У ИНСТИТУТУ за воћарство истичу да је тренутно актуелна резидба воћа. Додају да произвођачи јагодичастог воћа не би требало да журе са применом минералних ђубрива, с обзиром на то да су најављене падавине.

За засад од једног хектара потребно је укупно од 10.000 до 18.000 садница, у зависности од сорте малине. Код нас су веома слаби приноси, и крећу се од 40 до 350 килограма по ару - рекао нам је Лепосавић. - Мој савет свима је да пре свега узимају здрав и проверен садни материјал, али и да се не увећавају засади, већ да се на постојећим увећавају приноси квалитетном технологијом.

Чачанин Иван Стојановић (37) ове године ће први пут под малином засадити око 50 ари земљишта у Драгачеву, одакле је родом. Садницу је, прича нам, узео од рођака, који се годинама баве малинарством.

Моји рођаци имају 80 ари под малином и сваке године им остаје чисте зараде од око 12.000 евра, и поред тога што у сезони бербе имају десетак радника које плаћају. То ме је навело да и ја почнем да се бавим овим послом. Следеће године ће бити рода, а за две године ће, даће бог, бити пун род - испричао нам је Иван. - Мора нешто да се ради, да ми земља не лежи џаба, а и добра је зарада, све већа. Радим код приватника за 35.000 динара, и то није ни за основне потрепштине породице.

"ЗАРАЖЕНИ" УВОЗ

ПРОТЕКЛИХ година било је великих проблема са зараженим садницама из увоза, јер се не спроводи адекватна контрола на границама.

То датира од 2005. године, и када је направљен пресек стања из свих регистрованих и нерегистрованих матичњака, више од 50 одсто садница малина било је заражено. Наредна година била је још гора иако су направљени почетни кораци у спречавању ових тешкоћа. То је, међутим, престало, тако да се ситуација није битно променила - казао нам је научник Лепосавић.