Пруге и “Ђердап“ заједно са Русима

ЗА разлику од „Јужног тока“, који је обустављен, бројни пројекти на којима радимо са руским партнерима не доводе се у питање. У први план сада долази реконструкција српских пруга, чија санација је почела средствима из руског кредита, „тешког“ 800 милиона долара. И у Крагујевцу се још надају да ће највећи српски извозник ускоро почети да продаје „фијат 500Л“ на тржиште Русије без царине. Надлежни су израчунали да би наша држава од тог посла могла да заради 130 милиона евра, али се још чека „зелено светло“ из Москве.

Руси су ангажовани и на обнови Хидроелектране „Ђердап 1“, која би требало да буде „као нова“ до 2018. године, а више пута је најављивано и да су међу најозбиљнијим кандидатима за изградњу ХЕ „Ђердап 3“.

Председник Руске Федерације Владимир Путин и Томислав Николић, председник Републике Србије, су пре две године потписали Декларацију о стратешком партнерству, која је утабала стазу за закључивање више од 60 различитих споразума везаних за развој економског партнерства двеју држава.

Привредна комора Србије је пре годину дана организовала Инвестициону конференцију у Москви, када је представљено више од 70 пројеката, чија је вредност процењена на око седам милијарди долара. Највише их је било из области енергетике и заштите животне средине, пољопривреде, металне и електроиндустрије, туризма и грађевине. До сада, међутим, није стигло много информација о даљим потезима руских инвеститора и конкретним улагањима.

Главни посао за нашу земљу, када је у питању економска сарадња са Русијом тренутно је инвестиција у обнову пруга. „Железнице Србије“ и „РЖД Интернешенл“ потписале су прошле године уговор о руском извозном државном кредиту, вредном 800 милиона долара, из којег ће се у наредних неколико година финансирати пет пројеката модернизације железничке инфраструктуре и возова у Србији. За овај кредит и наша земља обезбеђује додатних 15 одсто учешћа, па је укупна вредност пројеката модернизације 941 милион долара.

У току су радови на изградњи и електрификацији другог железничког колосека на деоници Панчевачки мост - Панчево Главна, а министарства финансија двеју земаља одобрила су крајем новембра и финансирање Анекса 2.1 за реконструкцију три деонице европског саобраћајног Коридора 10.

- Започели смо процедуре за регулисање банкарских гаранција, покренута је мобилизација потребног персонала и припрема механизације - кажу у руској компанији „РЖД Интернешнел“. - Током наредних дана у Србију ће стићи још 30 наших стручњака. Исплата аванса може да буде извршена већ у децембру, што ће омогућити да почнемо грађевинске радове.

Споразум предвиђа реконструкцију три деонице европског саобраћајног Коридора 10 (Салцбург - Солун), укупне дужине више од 65 километара. У питању су деонице од Сопота до Ковачевца, од Мале Крсне до Велике Плане и од Руме до Голубинаца. Вредност радова је око 50 милиона долара.

Министарство финансија Србије разматра захтев за одобравање финансирања Анекса 5, који предвиђа испоруку 27 нових дизел-моторних возова произведених у руској компанији „Метровагонмаш“, у износу од 100 милиона долара.

Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић сматра, међутим, да су заједнички планови са Русијом остали мртво слово на папиру, делом и због тога што нисмо на време припремили пројекте и повукли одобрена средства.

- Уговор о реконструкцији железнице није постао актуелан сада, већ се о том послу причало и пре пет година, али је тада пропао и средства од око милијарду долара нису искоришћена - наводи професор Савић. - Основни проблем је био што нисмо имали спремне пројекте, на којима свака озбиљна држава и инвеститор инсистирају.

“ФИЋА“ ЈОШ САЊА МОСКВУ

У ФАБРИЦИ „Фијат аутомобили Србија“ верују да ће бити одобрен повлашћен статус за извоз контингента од 10.000 аутомобила „фијат 500Л“ на руско тржиште. Треба да се дефинише и продајна цена модела „500Л“ у Русији, затим посредством чије продајно-сервисне мреже би се то возило и резервни делови за њега продавали на руском тржишту, као и почетак и рок трајања тог пословног аранжмана. Иако је српска страна прижељкивала договор о дугорочном бесцаринском извозу утврђене годишње квоте, вероватнија опција је да ће то бити једнократни посао.